Gledišta

posebno dospeh u protivrečnost kod Fridriha Šiegela i Fr. Šlajermahera i osobito razrešeni i sjedinjeni od strane Novaiisa posredstvom kri-tike saznanja” (str. 37). 3. U odeljku o Sileru autor proučava, s jedne -strane, značenje do sada nepoznatog Sileipvog fragmenta ,>llzantrop”, a s druge s-trane, ukazuje na aktuainost Šilerovih pogieda, koji se u biti ne raziikuju od estetičko-fiilozofskih osnova Sartrovog dela. a) Kete Hamburger vemje da fragmant ,JVlizanitrop” predstavlja upravo klj-učno mesto u Šilerovom razvoju, on daje odgovore na temeljna estetioka pitanja kojiona je Šilerfilozof od početka zaokupljen. Pre svega, -u ovom fragmentu se nalazi „prvi Šilero-v pokušaj da pnikaže ideju kalokagatije, tj. ideju spisa ,Ljupkost i dostojanstvo’ ” (str. 93—94). Kete Hamburger naširoko iziaže značenje i-deje k a 1 okagatije d upozorava na veze koje su -postojaie između Šefstberija, Vinkelmana i Šilera. U tom smi-slu ona kaže: ~S uticajem Šefstberija povezali su se, u ovom vremenu, uticaji Vinkehnana. I upravo 7. i 8. scena „iVKzantropa” ukazuju na to da se Vinkehnanova, dz helenske antike preuzeta predstava ideala čoveka nudila Šilera kao mogućnost za dramsko otelovljenie ideje k a 1 o k ag a t i je” (str. 94). Šilerova „Pisma o estetičkom vaspitanju” Kete Hamburger posmatra nezavisno od dela „Ljupkost i dostojanstvo”, a time i od fragmenata „Mizantropa”. To je i razlog što u kontekstu u kome razmat-ra probleme „Mizantropa’’ ne želi da govori o „Pismima o estetaoko-m vaspitanju”, jer „njihovih tema nije ideal kalokaga-tije, nego veza etičkog i estetskog” (str, 117). 3) U povodu Meisovog gledista o Silera, pisac tvTdi da je Vleis, obraćajući pažnju na ■ealističku stranu Silerove fi-

lozofije, izrekao misao o njenoj mogućnoj vezi sa modernom filozofijom egzistencije. Pre opsežne analize o vezama Šilerove i Sartrove filozofije, Kete Hamburger će pokušati da ukaže na specifičnost Šilerova idealizma, koji, gledano istorijsko-filozofski, ima dva bitno različita aspekita; idealizam platonovskei i d e a 1 iza m kantovskc forme. Mada različite, obe ove forme, dodaje pisac, prelaze jedna u drugu i nalaze se, prva u pr e a druga u postkantovskom šilerovskom vremenu. Platonovška forma živi u Silerovoj lirici iz mladosti i u „Teozofiji Julija”, kao i u mnogim velikim idejnim pesmama 904 ih godina XVIII veka. „Idealizam kantovske forme, koga Šiler nije oživeo u njegovom osobenom kritičkom’ obliku, nego u subjektivno-aktivističkom ili spontanom smislu, bio je u njemu pripreman od ranije (on se već javlja u „Karlu Muru”, u „Karlosu”)” (str. 131—132). Za razliku od kantovskog idealizma, platonovski oblik ideahzma bdo je i ostao je za Šilera sastavniim delom osećanja života, čak i u iperiodu njegovih studija Kanta, i posle njih. Dakle, u Šileru žive i hore se međusobno forme objektivnog, platonovskog, i suhjektivnog, kantovskog idealizma. U tome sukobu formi jednog i drugog idealizma otvaraju se prostori za Ijudsfcu egzistencij-u shvaćenu u savremenom smislu. U vezi s tim Kete Hamburger dodaje: „Ako pogledamo navedene dćkumenfe: iz pr e i pos 1 e kantovske epohe, onda je očito, da se iz platonovskog i kantovskog ideahzma de), postavljenih jednog _kraj drugog, pokazuje opredeljenje protiv prvog u korist drugog. Posmatrano dublje, znači da se problematika Ijudske ,egzistencij e’ gura isipred problematike ideje, ,e s e n c i j e’. I videćemo kako se ovaj proces u Šilerovom mišljenju i njegovom dramskom obliku dalje nasta-

1419