Gledišta

da je staljinizam, u stvari, realizovana Hegelova a ne Marxova fiiozofija vrlo razložnom. 26 ) Pitanje o tome koliko istoričar marksizma uvažava motive pojedinih autora, a koliko stvarno značenje njihovih dela, ne može se rešiti tako što će se promašaji pokrivati nekim drugim zaslugama za pokret (popularizacija marksizma i sl.). 27 ) Spoljašnja razlika „građanske” i „marksističke" marksoiogije je u tom što je prva nastupila povezano sa kritičarima marksizma i njegovim neprijateljima, a druga je, braneći Marxa i marksizam, delom doprinela faktičkom iskrivljivanju te misli. Baš takav razvoj upućivao je ove dve struje na oštre polemike i sudare. Kao jedan od razloga razvijanja tzv. istraživanja Marxa (Marxforschung) u Zapadnoj Evropi u notdje vre- : me P, Lutz navodi: suprostavljanje istraživanjima koja idu samo za Marxovim kasnijim delima, što su činili rnarksisti nego „okretanje ka jednom novom Marxu”. Ovo nastojanje se ispoljilo, pre svega, u odnosu na filozofski smisao marksizma. Isticanjem Marxa filozofa nasuprot nerazumevanju filozofskog smisla marksizma u marksizmu Druge i Treće intemacionale, jedan deo građanskih fiiozofa, naročito onih bliskih marksizmu, doprinelo je približavanje izvornom Marxu i humanističkoj suštini njegovog dela. Međutim, znatan deo marksologa je time hteo, pre svega, da „odvrati od ekonomskih razlaganja i razmatranja" i „učenja o klasnoj borbi" itd., i afirmiše jednu prevaziđenu koncepciju filozofije i socijalizma koju su razvijali Hess, Griin i nemački intelektualci u Vormarzu, čuvajući Feuerbachovu ' baštinu u socijalizmu. Ali ne treba padati u zab- : ludu da je marksizam otkrio probleme humanizma, I problematiku otuđenja, isključivo zbog otkrivanja Marxovih tekstova koji su eksplicitno tome posvećeni. Ne može se sumnjati u to da bi bitne istine, odlučne za razumevanje Marxovog dela, izašle na videlo i drugim putem. Ovo potkrepljuje Lukac- j sev primer, njegovo pokretanje problema postvarenja ili otuđenja u jednom revolucionarnom momentu. Duboko poniranje u revolucionamu situaciju i krizu građanskog sveta omogućilo je Lukacsu da shvati fenomen postvarenja i da uvidi da je on razmatran u „Kapitalu”. Doduše, da bi se to videlo, | trebalo se osloboditi postojećih ekonomističkih interpretacija tog dela i čitati ga filozofski. 28 ) Lukacs ;

26 ) Vidi izlaganja R. Supeka u diskusiji ~Filozofija u savremenom društvu”, ..Gledišta", br. 6/7, 1967. 7 ) Vidi: Dr Dragutin Leković, Marksizam i filozofija, IRP. Beograd 1967, str. 20, 54. 2S ) I samo Marcuseovo rano akceptiranje važnosti Ekonomsko-filozofskih rukopisa za razumevanje sudbine i karaktera rada u modernom društvu i mogućnosti slobode bilo je uslovlieno time što je on već stajao pred otkrićem ovog problema. Ekonomsko-filozofski rukopisi poslužili su mu samo kao izvanredan podsticaj.

1292

ZDRAVKO KUCINAR