Gledišta

je, misleći filozofiju kao misao revolucije, i sa pretpostavki klasne svesti problematizirao fenomen postvarenja ne samo građanskog sveta već i njegovog mišljenja i misleći probleme revolucije, otkrio jedan put ka autentičnom Marxu. Iz onog što je bilo poznato u Marxovom delu, i iz revolucioname situacije perioda Oktobra, mogla se prevazići sklerotična, nefilozofska, nerevolucionarna, marksološka i pozitivistička „marksistička” misao. Svi oni, i marksisti i nemarksisti, koji su humanističku dimenziju Marxove misli saznali samo iz teksta „Ekonomsko-filozofskih mkopisa" kada su oni otkriveni, koji tu misao nisu ni slutili iz „Kapitala” ili Marxovih priloga u „Đeutsch-franzbsische Jahrbiicher” nisu stvamo doprli do njene suštine ni saznanja o revoluciji kao realizaciji te humanističke misli i ostali su i dalje van stanovišta Marxove misli. Ona je na njih delovala kao spoljašnji podsticaji bez temeljnijeg preokreta u njihovom mišljenju. Rezultat ovakvog primanja otkrivenih dela Marxovih bila je tzv. ideologizacija mladog Marxa. 29 ) Isticanje značaja otkrića „Ekonomsko-filozofskih rukopisa” ima stvarni značaj i kao indeks dokle je pao i dotadašnji marksizam. Zadovoljstvo ovim otkrićem pokazuje nezadovoljstvo dotadašnjim marksizmom. Oni koji su tek tada „otkrili" Marxa, pokazuju da ga do tada, ni tada, a ni posle toga nisu shvatili. Ova pozicija se iskristalisala kao marksološko odvajanje i pretpostavljanje mladog Marxa nekom dmgom Marxu. Međutim, zavera ćutanja o značaju otkrića „Ekonomsko-filozofskih mkopisa” u oficijelnom marksizmu nije znak da otkriće nije baš ništa doprinelo i da je taj marksizam već ranije akceptirao misao Marxovih manuskripata, nego pokazuje samo da je taj marksizam već bio toliko dogmatizovan da nije mogao imati sluha i stupiti u odnos i dijalog sa Marxovim tekstovima, pa je to prepustio nemarksistima. Zato ne treba preceniti značaj otkrića „Manuskripata” iz 1844, na račun onog genijalnog misaonog napora koji je misleći revoluciju i nedovoljno ekspliciranu Marxovu filozofsku i humanističku misao, a pod bremenom jednog prirodnjačkog materijalizma, „čovekomrzačkog" mehanicističkog, u Lukacsevom delu pokušao uspostaviti kontinuitet marksizma s njegovim izvorom. Što ovaj kontinuitet nije nastavIjen i u samog Lukacsa, i što je čak naginjao na stranputicu to je pitanje sudbine celog razvoja socijalizma i marksizma.

f) Nije slučajno da su tzv. rani radovi prevedeni na ruski jezik tek 1956. i to kao dodatak drugom izdanju celokupnih dela Marxa i Engelsa. To je bila jedna od reakcija ~marksističke” marksologije na razvoj ~građanske” marksologije mladog Marxa.

1293

MARKSOLOGIJA I NJENE APORIJE