Gledišta

đači objektivno moraju rukovoditi pri donošenju svojih ekonomskih odiuka 7 ). Usmeravanje istraživanja u ovom pravcu omogućilo je da se dođe do određenih saznanja koja je potrebno i ovde, ukratko, reprodukovati. U sistemu socijalističke robne privrede radni Ijudi su (kao što iz prethodnih izlaganja proizlazi) objektivno prinuđeni da se udružuju u radne kolektive. Međutim, oni su za to i subjektivno zainteresovani jer jedino tim putem mogu obezbediti neophodna raaterijalna sredstva za podmirivanje svojih stalno rastućih potreba. Naime, subjektivna pobuda svakog pojedinca za ovo udruživanje (pa i kolektiva koji na bazi toga udruživanja nastaje) jeste upravo želja da zajedničkim radom obezbedi materijalne uslove za svoj sve bolji i bolji život. U društvu u kojem nema nikakvih prepreka (na primer, svojinskih kao u ranijim društvima) da neposredni proizvođači direktno prisvajaju rezultate sopstvenog rada, i u kojem uporedo sa povećavanjem svoje proizvodnje oni mogu povećavati i obim svoje lične potrošnje (tj. stalno obezbeđivati porast svog životnog standarda), ovakva subjektivna nastojanja i pobude za udruživanjem predstavljaju tako snažan podsticaj za povećavanje proizvodnje kakav nije postojao ni u jednom prethodnom sistemu društvene proizvodnje. Međutim, neposredni proizvođači udruženi u kolektive ne proizvode materijalna dobra za neposredno podmirivanje svojih potreba, već ih proizvode kao robe. Otuda se i radni kolektivi jedni prema drugima i pojavljuju kao samostalni robni proizvođači. Prema tome, subjektivne pobude članova kolektiva da na bazi zajedničkng rada stvore materijalne mogućnosti za sve potpunije zadovoljavanje svojih stalno rastućih potreba mogu se realizovati (u ovim uslovima) samo utoliko ukoliko se njihovi kolektivi afirmišu (na tržištu) kao uspešni robni proizvođači, tj. u onoj meri i ukoliko, uspevaju da se kao proizvođači i upravljači uključe u celokupni proces društvene reprodukcije, na način koji im omogućuje da prodajom svojih roba prisvajaju onoliku masu protivvrednosti koja obezbeđuje najpovoljnije mogućnosti za porast njihove lične potrošnje i njihovu dalju egzistenciju kao robnih proizvođača (koja je opet uslov za njihovo povećano prisvajanje društvenog proizvoda u budućnosti).

7 ) Pošto se socijalistička robna proizvodnja zasniva na odnosima proizvodnje koji su drugačiji od onih koji su postojali ranijim istorijskira oblicima robne privrede, razumljivo je da nam naše postojeće saznanje (do kojeg smo došli zahvaljujući Marksovoj analizi tih istorijskih oblika robne proizvodnje) o pobudama, mothima i kriterijumima kojima su se pn donošenju svojih odluka rukovodili sitnorobni ili kapitalistički robni proi2n/ođači nije dovoljno da bi mogli objasniti pobude, motive i kriterije kojima se ovaj novi istorijski tip robnog proizvođača (tj. radni kolektiv) objektivno mora rukovoditi pri donošenju svojih ekonomskih odluka. Stoga je i bilo potrebno da se uz korišćenje Marksovog metoda analize pnstupi sopstvenom istraživanju, da bi se dao zadovoljavajući odgovor na ova pitanja.

1304

DR MILADIN KORAC