Gledišta

Za razliku od vrednosti robe (vr) koja obuhvata prosečne materijalne troškove proizvodnje (mtp) i novostvorenu vrednost (nv), odnosno; vr = mtp -f + nv 26 ), dohodna cena (dc) kao njen preobražen istorijski obiik obuhvata prosečne materijalne troškove proizvodnje (mtp) i prosečan dohodak (pd) 27 ), stoga ima sledeću strukturu: dc = mtp + pd Dakle, nasuprot prodaji roba po njihovim vrednostima, koja bi omogućavala da sve grane proizvodnje prisvoje masu dohotka koja bi bila jednaka masi (u njima proizvedene) novostvorene vrednosti i prouzrokovala razlike u dohodnim stopama grana sa razhčitim organskim sastavom faktora proizvodnje — prodaja roba po njihovim dohodnim cenama (u slučaju opšteg poklapanja ponude i tražnje), prouzrokuje prelivanje dohotka iz grana sa nižim u grane sa višim organskim sastavom i obezbeđujući jednakost dohodnih stopa omogućuje svim granama proizvodnje prisvajanje prosečnog dohotka, odnosno mase dohotka koja je srazmerna ukupnoj vrednosti svih faktora proiz\'odnje (materijalnih i Ijudskih) koji su u njima angažovani 28 ). Na osnovu svega dosad rečenog, može se i zaključiti da na sličan način na koji kapitalistički odnosi proizvodnje prouzrokuju transformaciju vrednosti robe i njenu cenu proizvodnje i nju čine istorijskim oblikom zakona vrednosti koji je svojstven kapitalizmu, socijalistički odnosi proizvodnje prouzrokuju transformaciju robne vrednosti u njenu dohodnu cenu i čine je istorijskim oblikom u kojem zakon vrednosti deluje u uslovima socijalističke robne privrede 29 ). Na ovaj način se korišćenjem Marksovog metoda, u teorijskoj analizi koja je polazila od istorijskog obhka odnosa proizvodnje koji se u jugoslovenskoj realnoj stvarnosti sve vidljivije uspostavlja, došlo do saznanja o tome da u uslovima socijalističke

26 ) Pri prodaji roba po vrednosti, reaiizovani dohodak jednak je novostv'orenoj vrednosti, tj. d = nv. v) Ovaj prosečni dohodak nije ništa dmgo već srazmerni deo dohotka koji otpada na jedinicu proizvedene robe od ukupne mase dohotka koja pnpada datoj grani proizvodnje u skladu sa vrednosnim izrazom u njoj angažovanih faktora proizvodnje (SP+NR) i veličinora prosečne dohodne stope za privredu kao celinu. 28 ) Na sličan način na koji se posredstvom prodaje roba po njihovim cenama proizvodnje u kapitalističkoj robnoj privredi ostvaruje preraspodela stvorenog viška vrednosti (m) između različitih grana proizvodnje, prodaja roba po njihovim dohodnim cenama (u uslovima socijalističke robne proizvodnje) prouzrokuje preraspodelu ukupne novostvorene vrednosti, tj. nacionalnog dohotka, izraeđu različitih grana u skladu sa razlikama u organskom sastavu faktora proizvodnje. Kada se govori o dohodnoj ceni kao istorijskom obliku zakona vrednosti, onda bi raoralo biti jasno da je odnos između dohodne cene i tržišnih cena (tj. cena po kojima se robe stvarno prodaju i kupuju) u sistemu socijalističke robne privrede analogan odnosu koji je postojao iznaeđu tržišnih cena i istorijskih oblika zakona vrednosti u ranijim sistemima robne proizvodnje, tj. odnosu koji se uspostavlja između tržišnih cena i cena proizvodnje u lcapitalizmu ili tržišnih cena i vrednosti robe u prostoj robnoj proizvodnji.

DR MILADIN KORAC

1314