Gledišta

TE GA NANOVO TREBA NACI. (LUKACS) IZGUBILI SMO MARKSIZAM

zdravko kučinar

jtvarne mogućnosti i teškoće razumevanja Marxovog dela, aktuelnosti njegove misli, mogućnosti da se i teorijski i praktično utemelji jedan nov način Ijudskog opstanka vezane su ne za slovo Marxovog dela i sve ono što je stvorila dosadašnja marksologija, nego, pre svega, za samu sudbinu pokreta koji je preuzeo ulogu da realizuje zahteve koje izražava Marxovo delo. Mimo uspeha i promašaja tog pokreta, palijativa koje nudi na putu Ijudske emancipacije, umesto nje same, i ne može se do kraja razumeti ni sudbina Marxovog učenja ni nastanak marksologije, kao ni jačanje zahteva za vraćanjem autentičnom Marxu, svojevrsni „zuriick za Marx”. iaj zahtev se pojavio i u literaturi i u praksi socijalizma. ~Marx i pored reputacije koju uživa a mož d a baš i zahvaijujućinjoj (podvukao Z. K.) očekuje da bude rehabilitovan”, upozorava M. Rubel na početku svoje biografije Marxat) A. Šaf smatra da ta rehabilitacija otkriva Marxa borca za slobo,du Ijudske jedinke, za Ijudsku sreću u socijalizmu, koji i jeste jedna nova teorija i praksa Ijudske sreće. Kako ova tvrdnja može da izgleda banalna, Šaf odmah upozorava da su sva velika otkrića banalna ex post idaje istorija socijalizma bila zaboravila tu prostu istinu. Položaj čoveka ne samo u kapitalističkom svetu već i u socijalizmu prouzrokovao je pravu eksploziju problematike čoveka,

MARKSOLOGIJA I NJENE APORIJE

') M. Rubel, Karl Marx. Essai de biographie intellectue 1 1 e, Paris, 1957, str. 14. (Prema: A. Šaf, Marksizami Iju dska jedinka, Nolit, 1968, str. 23).

1277