Gledišta

pa se tu i mora tražiti pravi razlog promene optike u gledanju na Marxa. 2 ) Ali nije slučajno što se, s druge strane, i među marksistima javlja uverenje o promašenosti bilo kakvog vraćanja Marxu danas. Takvi marksisti smatraju da bi to, u suštini, bilo vraćanje učenju koje je odigralo svoju ulogu u nastanku međunarodnog radničkog pokreta, učenju koje može u uslovima 20. veka da bude više dogma negoli stvarna inspiracija. Povratak Marxu je za njih izum građanske marksologije. Pitanje je ozbiljno i sudbonosno, jer se mora dovesti do svesti samog pokreta todalisu Marxovo učenje i zahtevi tog učenja prevaziđeni ih se, međutim, nameće zahtev za prevazilaženjem jednog stanja u kome se umesto socijalne odvija politička revolucija, umesto Ijudske odvija politička emancipacija, umesto Ijudske zajednice i dalje nostoji otuđenje i egoizam, umesto proleterskog intemacionalizma deluje grubom državnom silom. Umesto saznanja dabi revolucionarnom, ane samo literarnom akcijom, trebalo aktuelizirati Marxa i vratiti se njegovoj izvornoj misli još se u mišljenju koje se utopilo u fakticitet palijativa revolucije javIja otpor prema vraćanju Marxu. Ovaj otpor samo potvrđuje apologičnost, ideološku prirodu tog mišIjenja. Međutim, sve dok društvo stoji pred zadatkom pretvaranja političke u Ijudsku emancipaciju, Marxovo učenje ostaće aktuelno i savremeno. To što ti zahtevi 19. veka koje je Marx otkrio i jasno filozofski izložio, ostaju zahtevi i 20. veka, pokazuje samo da 20. vek i pored svog celokupnog tehničkog progresa nije doveo do ostvarenja Ijudske emancipacije i nije bacio Marxovu misao u riznicu istorije i muzej njenih rekvizita. Marxova kritička misao pomaže samo da otkrijemo surogate i lažnost svih nje- , nih principijelnih prevazilaženja u vremenu koje nije ispunilo ni njene zahteve. Aktuelnost Marxove : misli može se jedino razumeti iz aktuelnosti Ijudske emancipacije u današnjem svetu i postojećem socijalizmu. „Svakako izvomi marksizam sadrži u svojoj prošlosti još toliko mnogo budućnosti koja nije obezvažena; izgleda da ono što se misli pod poboljšanjem svijeta, još uvijek predstoji našem tako dražesno savršenom svijetu.” 3 ) Odgađanjem socijalne revolucije politička vlast proletarijata vodi opet samo učvršćivanju države i političkog dmštva. Logičko, suštinsko, sadržajno, razlikovanje političke i socijalne revolucije ne daje nikakve osnove njihovom vremenskom i strategijskom raz-|

2 ) Vidi; A. Saf, ib i d., str. 24. 3 ) Ernst Bloch, Uspravan hod, konkretna utopija U; 150-godišnjicu rođenja Karla Marxa, "Pregled", časopis za društvcna pita nja, br. 5/6, Sarajevo, 1968, str. 446.

1278

ZDRAVKO KUCINAR