Gledišta

U osnovi Marksovog metoda nisu postojale apstrakcije, bez svoje socio-ekonomske dimenzije. Poznate su njegove kritike „common sens”-a i manira da se iz realne stvarnosti izdvoji samo jedan, često ne i najbitniji odnos, da bi se on samostalno analizirao kao zakonitost „društva uopšte”. Kod Marksa su opšte kategorije bile samo most preko koga se dolazi do objektivnih zakonitosti određene društveno-ekonomske formacije, do „konkretnih apstrakcija”, kako ih slikovito naziva sovjetski filozof Rozental. Stoga se postavlja pitanje: u kojim tačkama je u socijalističkoj robnoj proizvodnji došlo do stvarnih razlika u odnosu na ove ključne pretpostavke procesa stvaranja i realizacije vrednosti. I u tim uslovima se proizvodni rad javlja pre procesa kao potencija, kao „sveopšta mogućnost bogatstva”, kao izvor vrednosti koji, pre spoja sa svojim pretpostavkama, i u pozitivnoj i u negativnoj definiciji, predstavlja samo subjektivno postojanje, „predmetnost koja se neposredno podudara sa telesnom ličnošću”. 7 ) Radnik je, dakle, posednik svoje radne sposobnosti. Vrlo često se u našoj polit-ekonomskoj literaturi negira postojanje privatne svojine nad radnom snagom i njen robni karakter. Tako dr M. Samardžija konstatuje da institucija lične svojine nad radnom snagom „protivreči svemu onome što se u ekonomskim i drugim društvenim, posebno pravnim naukama zna o svojinskim i radnim odnosima”. 8 ) Mislim da je povodom formiranja konačnog stava o tom pitanju korisno konsultovati navedene Marksove rukopise: ~Za slobodnog radnika sva njegova radna snaga pojavljuje se kao njegova svojina, kao jedan od njegovih elemenata koji mu pripada kao subjektu i koga on održava prodajom.” I dalje: „Kao uslov se javlja to što radnik, prvo, raspolaže svojom radnom snagom kao slobodan sopstvenik i odnosi se prema njoj kao prema robi; za to on treba da bude sopstvenik . svoje radne snage. I drugo, on mora da razmenjuje svoj rad ne u obliku druge robe, opredmećenog rada, već na taj način što je jedinstvena roba koju on može da ponudi, kojom on raspolaže, baš njegova živa radna snaga sadržana u telesnoj ličnosti.. .” 9 ) Vko se i pravni pojam svojine shvati u svom kompleksnom značenju, nema logičkih uslova za konstataciju da postoji prethodni, neutralni, metafizički spoj rada sa društvenim sredstvima za proizvodnju.

7 ) Ovaj i naredni citati uzeti su iz nedavno publikovanih Marksovih neredigovanih rukopisa ~Grundrisse der kritik der politischen Oekonomie" (Rohenfurt), koji se smatraju prvim skicama ~Kapitala" (nastali su u periodu 1857—1858) i koji su tipičan primer njegove tvrdnje da se način izlaganja mora razlikovati od načina istraživanja. Rukopisi su na ruskom jeziku publikovani u časopisu „Voprosi filosofii" u toku 1965, 1966 i 1967. B ) Dr M. Samardžija, ibid., str. 132 ®) K. Marks, ibid., „Voprosi filosofii”, 6/67, str. 106.

1571

PRILOG ISTRAŽIVANJU TEORIJSKIH OSNOVA LICNOG DOHOTKA