Gledišta

dr aieksandar kron

Rad Korčulanske letnje škole izazivao je uvek, doduše, ne iz istih razloga, veliko interesovanje. Profesicoialni filozoii očekivali su poneku novu misao, novu interpretaclju ili ukazivanje na neki nov problem; neki od njih očekivali su s radoznalošću susrete sa svojim kolegama iz drugih zemalja, želeći da svoja stanovišta upoređuju s drugim, a ovi iz drugih zemalja očekivali su susrete s jugoslovenskim kolegama želeci da vide novosti u filozofiji koje su na sebe već skrenule njihovu pažnju. Oni koji filozofiju prate iz dužnosti takođe su se zanimali za intelektualna zbivanja na Korčuli, letnjem stecištu jugosloVenskih filozofa, jer je to mesto gde Ijudi izlažu svoja uverenja, kažu ono što misle, a te se misli i uverenja mogu procenjivati sa različitih, često nefilozofskih i, najčešće, neadekvatnih stanovišta, pri čemu filozofija, skoro očigledno, dobija značaj koji joj, prvo, ne pripada i, drugo. koji je sve ostalo samo ne značaj. dve godine je interesovanje za filozofsku Korčulu, opet iz različitih pobuda, bilo znatno veće nego ranijih godina. Pre svega, tema je ovoga puta bila „Marks i revolucija"; dakle, tema koja, ne toliko svojim podsećanjem na sto pedeset godina koje su prošle od rođenja Marksovog, već naročito svojim drugim delom izaziva mnogobrojne asocijacije i tako biva opravdana. >ve ono što je na Korčuli izrečeno, a još više ono što se đesilo pre i za vreme održavanja Letnje škole, pokazuje da se tema nije nametala iz knjiških pobuda; ona je bila živa i pre Korčule, a ostala je živa i posle i nezavisno od nje. Mislim da je zabluda izvesnih stanovišta upravo u tome što smatraju da filozofija može ne samo da postavi neka pitanja i da naglasi njihov značaj već i da od postavlje-

KORČULA

1605