Gledišta

materija približi i našem čitaocu. Čini se da za tu svrhu može mnogo da pomogne i knjiga 0. Langea „Celine i delovi Opšta“teorija ponašanja sistema”, u kojoj se prezentira naučna metodologija koncipirana na bazi osnovnih filozofsko-metodoloških komponenata dijalektičkog materijalizma. Probleme koji su predmet anahze ove studije autor je razvrstao u deset delava; 1. Uvod, 2. Aktivni elemenat, 3. Vezivanje aktivnih elemenata, 4. Sistem aktivnih elemenata i njegova 5. Sistem višeg reda, 6. Način delovanja sistema, 7. Proces razvitka sistema, S. Ravnoteža i stabilnost sistema, samoregulacija, 9. Ergodični procesi i samoregulacija i 10. Priroda dijalektičkog razvitka. Posle objašnjenja razloga koji su ga opredelili za jedno ovakvo istraživanje, autor prelazi na definisanje aktivnog elementa. Akti v n i me 1 emen t o m on označava materijalni objekt koji zavisi od ponašanja drugih materijalnih objekata i koji, sa svoje strane utiče na ponašanje tih drugih materiialnih objekata. Skup ovih drugih naziva sredinom, okruženjem (enviroment) aktivnog elementa. Sredina kojom je aktivni elemenat okružen utiče na njegovo pcnašanje izazivajući promenu njegove strukture. Pojedinačni oblik i vrsta uticaja sredine na dati elemenat, prema autoru, predstavlja input elementa, dok ielovanje elementa na sredinu u kojoj egzistira preddavlja output. Jedan aktivni demenat mora imati najmaije jedan input i jedan outmt, što ukazuje na njegovu 'elativnu samostalnost i da se ijegova veza sa sredinom osvaruje preko njegovih inpu;a i outputa. Na taj način svad aktivni elemenat preka .vojih inputa prima uticaj iredine a preko svajih outpua menja sredinu. 6ve relacie između pomenutih stanja nputa i outputa, po autoro'om mišljenju, determinišu tanje jednog elemcnta, odlosno predstavljaju način deovanja datog elementa. Svi aputi i outputi elemenata či-

ne vektor inputa (x=xi, xs, ... x n ) i vektor outputa (y=yi, y»,.., y n ). Odnos između promene jedne komponente output vektora i promene jedne komponente input vektora, prema Langeu, predstavlja ikoeficijent parcijalnog efekta, koji on prikazuje matricom iz koje se lako mogu pročitati transformacije stanja posmatranog elementa. Međutim, transformaciju vektora x u vektor y, autor predstavlja takođe i sistemom diferencijalnih. jednačina. U slučaju kada su parcijalni koeficijenti konstantni, rešenje diferencijalnili jednačina obrazuje sistem funkcija koji može biti napisan jednostavnije kao y=f (x). U okolnostima kada su samo poznati outputi pa se na osnovu njih žele dobiti inlormacije o njegovim inputima, onda postaje interesantna inverzna transformacija x = f- 1 (y). U trećem delu studije autor ispituje međusobnu povezanost aktivnih elemenata, pri čemu posebnu pažnju posvećuje matričnom prikazivanju te povezanosti, s obzirom na to da grafički prikaz u slučaju velikog broja input i output komponenata postaje nepodesan. Tako se iz matrice, koju Oskar Lange naziva v e znom matric oim, može lako videti povezanost elemenata u sistemu. Međutim, povezanost elemenata se može prikazati i vektorskim jednačinama, pri čemu svaka od vektorskih jednačina pred,stavlja jednu kariku u lancu veza. Osim toga, aulor pravi razliku između otvorenog i zatvorenog lanca veza. U zatvorenoj vezi jedan aktivni elemenat je povezan sa nekim aktivnim elementom koji se već ranije pojavio u lancu veza, i takvo vezivanje predstavlja, u stvari, povratnu vezu (feed back), koja se u veznoj matrici mcže lako predstaviti, a takođe i sistemom vektorskih jednačina. Autor se ne zadovoljava samo konstatacijom o međusobnoj povezanosti elemenata u sistemu već pravi korak dalje u analizi kada utvrđuje da jedan aktivni elemenat može biti povezan sa više drugih aktivnih elemenata, pri čemu razlikuje razgranjavanje (ra-

1615