Gledišta

mification) inputa i outputa u sistemu. Razmatranje aktivnih elemenata i njihove povezanosti omogućava autoru da pređe na suptilniju analizu same strukture sistema. Struktura, u stvari, predstavlja način na. koji su elementi povezani u sistemu, ili, kako kaže O. Lange, to je mreža veza eiemenata u sistemu. Ako je ranije jmvezanost dva elementa prikazao veznom matriccm (kvadratnom), onda sigumo u prikazivanju struktiure sistema kao celine, te vezne matrice mora koristiti kao submatrice jedne nove matrice koju naziva strukturnom matricom sistema. I u ovom slučaju struktura sistema se prikazati vektorskim jednačinama. Autor ističe razliku između graničnih i tmutrašnjih elemenata, a posebno između input graničnih i output graničnih elemenata. Kao što se može videtL u razmatranju problema sistema O. Lange ide induktivnim putem. Prvo anaiizira pojedine elemente (delove) a zatim sistem (celinu). Tako on u petom delu knjige razmatra sistem višeg reda, odnosno povezanost nekih elemenata dva sistema, pri čemu prelaze u nov sistem koji autor naziva sistemom drugog reda. I dalje, povezanost dva sistema drugog reda obrazuje nov sistem sislem trećeg reda. Ovu problematiku, u skladu sa dosadašnjim sistemom analize, autor matematički ilustruje. U šestom delu autor prezentira analizu koja se odnosi na oblik delovanja sistema, pri čemu za polaznu tačku uzima transformaciju elemenata koji obrazuju sistem. Razlika je samo u tome što u analizu uvodi složen vektor inputa sistema x = (X 1 , x 2 , ... x N ) i složen vektor output stanja sistema y = (y J , y 2 , .. ,yN).Koristeći se matričnim sistemcm prikazivanja sistema, autor plastično i uverljivo dokazuje da za poznavanje oblika delovanja sistema nije dovoljno poznavati samo način delavanja elemenata kao individualnih komponen-

ti sistema, već i svih elemenata kao celine. Transformacija celine stanja inputa i outputa demenata sistema (to će reći, kretanje i razvoj sistema) u nove celine stanja ovih inputa i outputa predstavljaju, autoru, način delovanja sistema. „Moglo bi se reći, piše Lange, da dve celine transformacija izražavaju unu- ; trašnji zakon kretanja sistema” (str. 27). Prema tome, ‘ jedan sistem aktivnih elemenata ima sopstvene oblike delovanja, „zakon kretanja” sadržan u transformaciji stanja inputa i outputa elemenata sistema. Od oblika delovanj a sistema zavisi nj ego va budućnost, od oblika delovanja njegovih elemenata i od strukture, odnosno mreže veza elemenata u sistemu. Autor naglašava da treba imati u vidu da isti elementi sa istim oblicima delovanja, ali vezani na drugaćiji _ način u odnosu na prethodni, konstituišu drukčiji sistem sa drukčijim oblikom delovanja. Tq znači da razlika u struktiiri podrazumeva promenu načina delovanja sistema kao celine. Kretanje i razvoj sistema se odvija u vremenu. „Određeno vreme, kaže Lange, prolazi između promene stanja inputa elemenata u stanje outputa. Mi ovo vreme zovemo vreme delovanja sistema” (str. 32). U ovom delu studije autor matematički izvodi i dokazuje zakon kretanja sistema i zakon razvitka : sistema u vremenu. Interesantna su autorova razmatranja problema ravnoteže i stabilnosti sistema. On smatra da je sistem u stanju ravnoteže kada su svi mputi i outputi posmatranog sistema u vremenu konslantni nepromenljivi, odnosno kada su inputi i outputi elemenata u vremenu periodične funkcije sa konstantnim amplitudama. „Onda stanje sistema, istina, nije nepromenljivo, ah je ponovljivo u datom intervalu vremena. Takva situacija se može naz- vati cikličnom ravnotež o m. U datim vremenskim intervalima sistem se vraća u isto stanje" (str. 39). Problem stabilnosti sistema

1616