Gledišta

dohotku 1 u svim vidovima potrošnje, to ono, očigledno, ne može samo, bez sadejstva nekih fiskalnih mehanizama, obezbediti jednake uslove za sve i ne može, stoga, obezbediti optimalno korišćenje Ijudskog potencijala. Pored toga, određene komponente kultume potrošnje predstavljaju, kako je već istaknuto, ne samo neophodan preduslov za uspešan privredni razvoj, nego, još i više, činilac bez koga ne može efikasno da funkcioniše demokratski politički sistem i samoupravni mehanizam. Stoga je dmštvo kao celina sasvim direktno zainteresovano da neke kategorije kulturne potrošnje dostignu odredeni nivo, a taj cilj ne može nikako da se ostvari isključivim oslanjanjem na tržišni automatizam. Svakako da sadašnje, zaista velike regionalne disproporcije u pogledu zadovoljenja pojedinih vidova kultume potrošnje 4 ) nisu na liniji ostvarenja osnovnih ciIjeva našeg demokratskog razvitka. Takvo stanje može da se dovede u sklad sa proklamovanim ciljevima samo ako se ostvare kmpne promene i ako se u stmktumom pogledu radikalno izmeni ceo kulturni kompleks. Takva transformacija implicira korenite promene u ambijentu u kome posluju kultume ustanove. Kako je jedna od karakteristika tržišta da efikasno funkcioniše u dat o m arabijentu i da svojim spontanim delovanjem konzervira i učvršćuje postojeće stmkture, to se neophodne promene u domenu kulture mogu ostvariti samo ako se u tržišni mehanizam ugrade elementi svesnog, planskog usmeravanja. Ako se svemu tome doda i činjenica da u jednoj višenacionalnoj zajednici, kakva je naša, kultura predstavlja jedan od najvažnijih instmmenata ne samo svestranog i potpunog razvoja pojedinih nacija, nego i njihovog integrisanja u jedinstveno socijalističko dmštvo, onda je jasno da nosioci interesa za kultuma zbivanja ne mogu biti samo decentralizovani privredni subjekti, potrošači i radne organizacije, nego i dmštvo kao celina. Neophodnost korekcija delovanja tržišta javlja se i u vezi sa stmkturom tražnje. Poznato je da kulturne usluge čine veoma heterogen kompleks. Tu su sadržane kako one usluge koje potrošači uzimaju samo zbog vlastitog zadovoljstva i koje nemaju nikakvog trajnijeg efekta, tako i one usluge čija se funkcija sastoji u stvaranju i prenošenju značajnih kultumih i opštedmštvenih vrednosti. U skladu s tim, i dmštveni efekat raznih usluga je veoma različit. Štaviše, ceo spektar kultumih delatnosti je toliko heterogen da on, pored dela koja inkorporiraju stvame kulturne vrednosti, daje i takva koja predstavljaju pravu negaciju istinske kulture. Iz činjenice da raspored tražnje ni približno ne odgovara

4 ) Majstorović Stevan: Diskusija u Institutu za političke studije VŠPN, op. cit., s. 264.

1634

ĐR LJUBOMIR MADŽAR