Gledišta

tate ili ne. Bilo bi, na primer, veoma opasno naglo se orijentisati na tržište, a ne preduzimati istovremeno akcije u pravcu reformisanja i modemizacije obrazovnog sistema; svojim spontanim delovanjem, tržište u sferi kulture može samo da uveća eventualne slabosti u dmgim sektorima. Sveopšta povezanost razvojnih procesa u raznim sferama dmštvenog života zahteva, neosporno, celovit pristup. Kako tržište usmerava resurse u pravcu već postojeće i oformljene tražnje, ono, po pravilu, ne omogućava afirmaciju onih vrednosti koje postoje samo kao potencijalna tražnja, koje dmštvo još nije usvojilo, a koje bi u daljem razvoju moglo i trebalo da usvoji. Tako tržište, više nego ijedan drugt mehanizam, može da dovede do fenomena „izostale svesti” da neki skup kultumih vrednosti, koji bi predstavljao značajan faktor humanizactje društva, ostane neafirmisan zbog toga što se cela kulturna javnost vezala za postojeće vrednosti'). Toj pojavi može mnogo da doprinese i komercijalizacija nekih kulturnih delatnosti, koju tržište, prirodno, može vremenom da stvori. Komercijalizacija u ve- ; likoj meri negira kreativni i progresivni karakter kulture u društvu: umesto da podiže kulturni nivo građana, da razvija njihovu svest i formira nove ukuse, komercijalizovana kultura eksploatiše postojeće ukuse i vodi njihovom Staviše, komercijalizacija može potpomoći razvoj primitivizma na račun istinskih kulturnih vrednosti. Proces komercijalizacije kulture može da bude potpomognut komercijalizacijom dmgih obJasti, s obzirom na to da se ukusi potrošača pa prema tome i njihovo ponašanje oformljuju pod manje ili više izraženim uticajem velikog broja razhčttih dmštvenih zbivanja. Pored toga, komercijalizacija samo nekih segmenata u okvim kompleksa kuiture može da izazove efekte koji se šire kroz ceo kompleks. Od posebne važnosti je činjenica da su komercijalizaciji najviše podložne one delatnosti koje se bave saopštavanjem i prenošenjem kulturmh vrednosti, a one upravo najviše utiču na karakter svih ostalih delatnosti koje se, prema Supekovoj . klasifikaciji 8 ), mogu svrstati ili u fazu stvaranja, | ili u fazu primanja. Međutim, stvama opasnost komercijalizacije postoji samo u slučaju potpunog prepuštanja kultumih tokova tržišnom mehanizmu; smisao dmštvene intervencije jeste u tome da se . iskoriste sva značajna pozitivna dejstva trzista, da se njegovi efekti, tamo gde je potrebno, konguju i da tržište na taj način postane efikasan instmment za ostvarenje ciljeva kulturnog razvoja.

n Ilić Miloš- „Svetski kultunu tokovi i uslotj razvoja kulture u Jugoslaviii” Institut za političke studije VSPN. ; JCulturna Po'Vika ravnog društva i SKJ”, „Ekonomska pohtika , Beograd, 1968, s. 170. ! ) Rudi Supek, op. cit., s. 418.

1636

DR UUBOMIR MADŽAR