Gledišta

IDEJE O ZAJEDNICI SLOBODNIH

1659

vom surogatu. Ljudsko delovanje, Ijudska racionalno-kritička misao upravo imaju svoje mesto u torn nužnom kretanju istorije ka Ijudskoj emancipaciji. Oni nisu izvan njih kao odvojene i samostalne sile. Oni nisu ni u njima poput mašinovođe u zahuktaloj lokomotivi, koji može njome slobodno manevrisati napred ili nazad. Ljudsko delovanje i Ijudska racionalno-kritička misao konstituenti su pretpostavljenog nužnog kretanja istorije ka socijalizmu. U okvirima takvog nužnog kretanja, čak i °ni koji mu se svim snagama protive na svoj način doprinose da se ono odvija. Kao i Ruso, Marks je verovao da svako društveno uređenje u samom sebi nosi klicu sopstvene propasti, ali za razliku od Rusoa, on je bio daleko od toga da pretpostavlja kako se istorijsko zbivanje iscrpno i valjano opisuje time što če se tvrditi da bolje uređene države propadaju kasnije od onih koje su loše uređene. Za Marksa, stvarna propast jednog društvenog uređenja istovremeno rađa stvarnu klicu nastajanja nekog novog društvenog uređenja i obrnuto. Način vodnje materijalnih dobara, društvene klase koje se oko njega formiraju, celokupna ideološka nadgradnja koja se na toj osnovi razvija i deluje sve to u svom ukupnom delovanju, prožimanju i sukoblja\anju čini od istorije ne jedan skup slučajnih događaja, nego jedno samo sobom usmereno kretanje. Septembra 1843. godine Marks je pisao i.ugeu. ~Ne samo da je izbila opšta anarhija među rerormatorima nego će svaki sam sebi morati da prizna da nema nikakva tačna uvida u to što u sebi knje budućnost. Međutim, to je upravo opet prednost novoga pravca da mi ne anticipiramo svet doginatski, nego da novi svet hoćemo nači tek pomoću kritike staroga” ... „Stoga ja nisam za to da podignemo dogmatsku zasta\m, naprotiv. Mi moramo pod°gmatičarima da sebi objasne svoje stavove. Tako j'e komunizam jedna dogmatska apstrakcija, pri čemu nemam u vidu neki zamišljeni i mogući komunizam, nego stvarno postojeći komunizarn, kako ga propovedaju Kabe (Cabet), Dezami (Dezamy), Vajtling (Weitling) itd. Ovaj kommiizam je posebna pojava humanističkog principa ~°J a ,l e od svoje suprotnosti, privatnog vlasmštva. Ukidanje privatnog vlasništva i komunizam nisu stoga ni u kom slučaju identični, i s komumzmom n i su v slučajno, nego nužno nastala druga socijabstička učenja, kao Furijevo (Fourier), Prudonovo (Proudhon) itd., jer je sam komunizam samo posebno, jednostrano ostvarenje socijalističkog pnncipa . Bitno je ovde tvrđenje da se novi svet rađa tek pomoću „kritike staroga, čime se naravno ne tvrdi da biio kakva kritika staroga sveta može da rodi novi svet. Akcenat nije, naime, na kritici kao takvoj, nego na