Gledišta

s obzirom na raspoloživi privredni potencijal mogu u datom trenutku zadovoljiti. Obim tražnje i, posebno, promene u njenoj strukturi daju informacije ne samo o veličini potreba nego i o njihovom prioritetu, tako da tržišna kretanja na osnovu pobude daju privrednim subjektima potrebne signale u pogledu pravca i načina upotrebe raspoloživih privrednih izvora. Međutim, ne manifestuju se sve društvene potrebe preko tržišta. 0 veličini i intenzitetu mnogih potreba tržište ne daje nikakve (ili vrlo oskudne) informacije, i pored toga što zadovoljenje tih potreba zahteva angažovanje i utrošak privrednih resursa. Očigledno je da se one potrebe 0 kojima tržište ne daje nikakve informacije ne mogu ni približno efikasno zadovoljiti oslanjanjem na tržišni mehanizam. Potrebe koje zadovoljava jedan broj kulturnih delatnosti uopšte se ne ispoljavaju posredstvom tržišta, pa se tržišni način finansiranja ne može prihvatiti kao materijalna osnova za razvitak tih delatnosti. Tržište, na primer, ne daje nikakve informacije o potrebama očuvanja, revalorizacije i međugeneracijskog prenosa kulturnih vrednosti i kultume baštine, pa se sve kulturne ustanove koje se bave tom delatnošću moraju, prirodno, finansirati mimo i nezavisno od tržišnog mehanizma. Na osnovu tržišnih signala ne može se zaključiti da li je potrebno preduzeti neka arheološka iskopavanja ili akcije konzerviranja starih ambijenata i urbanih aglomeracija; stoga se potrebe za takvim akcijama moraju identifikovati posredstvom nekih netržišnih mehanizama, a van tržišta moraju biti obezbeđena i potrebna finansijska sredstva. S dmge strane, ne manifestuju se sve dmštvene potrebe na istom nivou. Neke od njih ispoljavaju se na nivou pojedinačnih potrošača, neke na nivou radnih organizacija, a neke na znatno višim nivoima na nivou pojedinih teritorijalno-političkih zajednica, pa čak i društvene zajednice kao cehne. Tržište je, u načelu, pogodno za zadovoljenje potreba koje se ispoljavaju na nižim nivoima nivo potrošača i radnih organizacija dok potrebe koje zadovoljavaju društveno-političke zajednice ne mogu biti prepuštene tržištu. Iražnja za kulturnim uslugama ima još jednu specifičnost koja znatno umanjuje efikasnost tržišta u mnogim delatnostima. Da bi tražnja za nekim kulturniro uslugama uopšte postojala, neophodno je da je već dostignut određeni kultumi nivo i da su oformljenc kultume navike. Kultume navike su veoma često funkcija onoga što je Ijudima već bilo ponuđeno dmgim rečima, kulturne navike, a zajedno sa njima 1 tražnja za odgovarajućim uslugama, ne formiraju se u nekom kultumom vakuumu, nego bitno zavise od onoga što je dmštvo na planu kulture već ostvarilo. Dok je u privredi tražnja relativno samo-

1629

TRŽISTE I KULTURA