Godišnjak Berze = Annuaire de la Bourse = Jahrbuch der Belgrader Börse : za 1903 godinu. God. 1

[. ПРИРОДА И ЗНАЧАЈ БЕРЗЕ

Берза је јавно тржиште, на коме се закључују трговачки послови, који се извршују на другом месту и у друго време, Суштина је берзе у томе, што се трговци и трговачки посредници скупљају рад својих послова на одређеном месту и у одређено време, те се ошштом понудом и тражњом умеравају цене, и тиме јефтиније и лакше подмирују људске потребе.

Прометна добра на берзи јесу она, чија је каквоћа одређена и позната не по јединкама већ по врстама, тако да њихове исте количине имају исту вредност, и да се једна другом може заменити. И пошто је њихова каквоћа опште позната, то се по правилу послови берзански закључују без претходног прегледа предмета, по простом нотирању налога, а само изузетно и за извесне врсте робе послови се закључују по мустри. Према томе, на берзи се не излаже роба непосредно на увиђај, као на обичним тржиштима — пијацама. Њена је битна одлика у томе, што она уводи у промет и такву робу, која је удаљена од тржишта, па и такву, која у време закључења посла није ни постојала. Она тиме омогућава далеко већи промет но обична тржишта, али и далеко јетиније и повољније подмирење људских потреба.

Берза је почела живље да напредује на измаку ХУГ. столећа, са развитком саобраћаја и саобраћајних средстава, са јачом применом кредита и подизањем великих привредних предузећа. „Напоредо с тиме на свима великим тржиштима стварао се уз берзе нарочит ред берзанских посленика — трговаца и комисионара, који су у знатној мери потпомогли развитак берзанске установе. У прво време предмет послова на берзи биле су искључиво

1 Пт, Е. Ећгепђете — Вбгвепууекеп (в. Напфуубметцећ 4. Ббаабвуу звепвећаћ, ев. 8. и 9. стр. 1025).