Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca za 1926 god.

i. Е

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 19

равницама, што вреди нарочито за тредења м. лето, који се одликују честим „локалним пљусковима и непогодама. Тек у јесет време постане постојаније а више се слаже са условима на низијама. _ .

Источно предгорје Алпа, у које спада североисточна Словенија са Међумурјем и Прекомурјем и које се морфолошки наставља у Хрнатскеј и Словенији, прелазна је област од западне ка источној европској климатској провинцији. Ту земљиште има карактер брежуљака и платоа, који су нагнути ка Панонској Равници. Због тога је расхлађујући утицај Алпа знатно ублажен пролетњим, летњим и јесењим топлијим ветровима, који дувају са истока и југоистока, док зима, која централним деловима Панонске Равнице доноси велику хладноћу, подлеже и овде релативно кратжовременом и знатном снижавању температуре. У тим су крајевима јану„арске температуре од —1.59 до —3.5", јулске 18.0% до 21.07, годишње колебање 21.009 до 22.5• С. У подели атмосферских талога имају јужнији и мору ближи крајеви сличан режим као што је у северо-западној Словенији, једино Међумурје и Прекомурје имају максимум киша у јулу, а лети је више атмосферских талога него у јесени. Та клима је за пољопривреду уопште врло погодна. Права се зима рано свршава; пролеће је доста непостојано, а позни се мразеви на подножју планина кад и кад појаве у мају; летње врућине са сувим ваздухом почињу у јуну и тек у неким годинама могу нашкодити плодовима, сем кукурузу; јесен је обично дуга, лепа топла, те потпомаже зрењу грожђа и хељде; у доста хладној зими, самало снега, може да после топле кише настане оштар мраз, који местимично нанесе штету ливадама и сетви. |

Источни делови Словеније и Босне, и Србија имају оштрију континенталну климу са годишњим колебањима од 22.50 до 24.80 која се према исстоку повећавају. У споменутом делу Словеније и Босне, у Северној Србији са Шумадијом — отприлике до Поморавља — јануарске су температуре више од —1.00; у осталим су пределима ниже, нарочито у југозападним крајевима: Ужице -2.00, Плевље -3.70, Врање -2.09 С, али су толико ниске температуре последице њихове надморске висине, а делом и географске средине. Тај исти крај и из истих разлога има и прохладна лета, у јулу од 17.50 до 20.000. Према истоку и североистоку лета су све топлија, и Источна Србија има у јулу веће температуре од 2200. Киша у тим крајевима нај више пада умају ијуну, а споредан је максимум у октобру. Тоје нарочито важно за усеве, којима су од априла до јуна потребне велике количине воде и што више сунчева сјаја и топлоте ради нормалног сазревања.

Најизразитију особину велике једноликости у подели топлоте.има огромна Панонска Равница, што је главна њена одлика у упоређуњу са планинским земљама. Јер, док у овима разно оријентиране падине подлеже доста неједнаком загревању, на равницама сунчеви зраци падају под истим углом и равномерно их загревају. Зато сва места у Војводини имају сличне термичке услове. Веома велике амплитуде, од 239 до 250, могу се објаснити тиме што је Војводина потпуно отворена утицају хладних ветрова са северног квадранта, који су најхладнији у зимским месецима а с друге стране саставом њеног земљишта: оранице, песка, леса који се за време. лета веома јако загревају. Ту је у јулу цео ваздух изнад равнице загрејан од 22,50 до 24.00, а у јануару су просечне температуре — 1.00 до -2.00С. Поред. тога, ветрови на равницама имају много већу јачину него у. брежуљкаслим

2»