Godišnjica Nikole Čupića

о 43

„дити. Младић какав чува овце у планини, или оре њиву с које се хранио још деда његов; он се тада не разликује од својих суседа. Али, благодарећи каквим срећним, или и тешким, ама свакојако наклоњеним приликама, он се просвети, састави се са знањем, позна боље људе и ствари око себе, јасније и шире свати своју дужност и личну моћ и улогу међу својим сународницима. И ево се од , тога, обичнога младића јавља какав Доситије или вакав Вук, који уносе неки сасвим нови ред мисли у своје друштво, бивају реформатори ума у „своме народу, а они то не би били никад да се нису просвећивали, било на овај, било на онај начин. Тако бива с појединцима, а тако и с читавим народима. Народ, који не мисли даље од својих непосредних, дневних потреба, нека зна да никад не може бити потпуни господар своје судбине. Онај пак народ који ствара у себе богата врела просвете, и користи се у довољној мери тим духовним благом, излази какав народ Енглески који дарује над морима света; или какав народ Франнусви који је законодавац у стварима увуса и естетике; или народ Немачки који тако пуно представља дубину мисли, и примерну тачност и уредност,

Но ако то вреди за друге, колико више мора вредити за народ наш кога је необично зла судбина тако поцепала, тако издробила, разбратила, и отуђила '