Godišnjica Nikole Čupića
Нит му чувши разложења крива, Нит га питав' куд, тко, и за чим је,
Већ зовне га: „Ходи одмор ми се“! Пригрља га и целива љубно,
ЏШа шљивовке наздравља му тиквом, Да поврати живота му моћи
Од даљнога и затрудна пута,
Уводи га лугом кроза шуму,
ПШроводи га куд се заћи мора,
На плећима преноси га својим
Преко бара, блата и потока, 3 Заводи га за девето брдо 5 Пустолијам“ куд дрекавци с' легу,
У дубодол, ил пригумче к дому, 1 Ђе' но г чека изобиље дјеце
И услада супружне вјерности,
Брже чисте простре сламе Смиљка, Шареницу . . . Перепдску ли љешиу2 Не, но од свог, по вр исте, труда
И узглавче мало ал везено
Негда, пасућ' јањце и ћуриће
А у дики дјевојачка доба,
Још домаћин у зачеље госта
( добро дош'о! ставља одма својег, Изнес'о му саћа и скорупа,
да препеком да прикуска има,
Док увића с' и што збиљска јела,
А међу то Срб одојче боље,
Ко млијеком наљевено самим
Брж' осмуди, па ражањ га натне,
Па на сточић сједне поред огња; Пекућ' прасе госта разговара,
И љуба му гиба гибаницу
До кољена ,.. прељуђено ал сластну,
Годишњица Ник, Чупића ођ