Godišnjica Nikole Čupića
далукови попригану коку,
Па Милојку . . . Лозовића винка Донаточи, трпезицу стави,
Дјеца дворе гологлавце ћутом, Домадарка л' снаредивши частбу Поспе госту воде умити се,
0 рамена му чист убрусак даде, Тако мужу и осталим севјема.
На молитву с још прекрстјет дигну, Пак засједну гостит се пријачно. Једу, пију, вином напијају,
Нит прогреше ком је здравје нужно, Ал у славу одпочевши Бога, Спасо-мајке и светога тројства, Док растегне из пунога грла
Сам домадар, а за милост госту: „Благујте ми браћо и дружино ! Весел'те се. Бог вас обрадово !
Овако су и прадједи наши
Дружили се и бранили мушки, Пожив' боже ришћанскога цара — — —
Страх, забуну, бежање народа 1813 године описују овако:
— — Благо л вама позгибавшим дотле Браћо светја смрћу преблажена,
Не видјесте сиротињског бједства При падењу претрпљена лишње, Простите ми, што вам покој рушим, 0 страдању спомени су ради, Џечал к Вишњем дух нам упућује, Суза л тоци јадност разгаљују: Свуд путове народ закрчио,
Вољу сватко изгубио к дому,
ЏИ огњиште обраштењу пред'о,