Godišnjica Nikole Čupića

легијума (88 год.). Последње године Домитијанове ЛЕ не разликују се суровошћу и гањањем слободне мисли од владе Тиберијеве и Неронове. Сви они стари ужаси тираније и ропства васкрсли су на ново. „Благо теби Агрикола“ вели Тацит „што си раније умр'о“.

Тацит је са својом женом морао бегати из Бам (89 год.), и по смрти свога таста, после неколико година, вратио се опет, колико само да види смрт тиранина. Домитијан је погинуо од својих слугу 96 год. За њим је дошао благи Нерва, који је „умео умирити две ствари, за које се до тада мислило да су непомирљиве: грађанску слободу и прерогативе владалачке“. Тацит је под његовом владом једне године био конзул место старога Вергинија, који је пре истека својег звања умро.

У трећој години Трајанове владе (101 год. п. Хр.) налазимо Тацита, да у друштву свога пријатеља Плинија по нарочитом одређењу сената заступа аФриканске провинције у њиховој оптужби Марија Приска, који је био проконзул у тим крајевима. Кривца је бранио чувени адвокат тога доба 'Фронто Катије, али је сенат усвојио разлоге Тацита и Плинија, ди осудио кривца. |

То је све што знамо о животу Тацитовоме. Изгледа, да у време Трајанове владе није отправљао никаквих јавних дужности, и да се одао са свим студирању и писању својих дела, осим ако је кад и кад по коју парницу расправљао на Форуму. „Живот Агриколе“ и „Германију“ писао је нешто раније (97—98 год.) за владе Нервине. „Историје“ и „Анали“ на, сву прилику писани су за време слободе, коју Трајан последњи пут даде Риму. Та кратка слобода даривала је човечанство књижевном радњом Тацитовом.

Као што видимо из почетка његових „Историја“ Тацит се жури, да још под окриљем те слободе опише радњу цезара до Нервинога времена, а историју Нервине и Трајанове владе као „невинију грађу“ (весшлогет тајгетатај оставља за,