Godišnjica Nikole Čupića

357

доцније „јер је ретка срећа времена, кад је слободно мислити што хоћеш и исказати оно што мислиш“ '. На жалост ту намеру није остварио. Смрт га је раставила од посла још за владе Трајанове, али које године не зна се. Немамо нигде потврђено, да ли је писао и о Августовим административним уређењима, што нам обећава, на једном месту својих „анала“. — Још се знаде, да је Тацит писао и беседа и песама, али нам од тога посла није остало ништа сачувано. Од свију његових дела ми данас имамо „Живот Агриколе“ и опис живота, и обичаја Германаца у целини, а „Историје“ и „Анале“ осакаћене и оштећене временом.

„Историје“ обухватају време од смрти Неронове 68 год. пос. Хр. до смрти Домитијанове 96 г. п. Хр., дакле 96 година, пуних знаменитих догађаја и револуција, али од тога дела изгубљено је све осим четири прве и нешто од пете књиге, а то захвата, само две непуне године, или владе, Галбину, Отонову, Вителијеву и Веспавијанову до 70 год. посл. Хр.

И „Анали“ су оштећени, али не толико колико „Историје“. Пета књига није потпуна ; има празнину од три године Тиберијеве владе. За тим четири даље књиге до Х]-те изгубљене су са свим; лишени смо дакле среће, да читамо Тацитову критику Калигулиних будалаштина и неколико година Клаудијевих злочина. После те празнине дело је продужено до ХУМ те књиге, од које је опет нестало свршетка, који обузима од прилике две последње године Неронове владе.

Ако је велика штета за изучавање историје римске, што су нам дела тога великог историка тако осакаћена, ипак за познање самога Тацита довољно нам је и то што је остало спасено. Ми ту можемо читати и оценити његово писање, његов историјски поглед на радње људске, његову методу писања, његову веру као Филозофа; можемо да видимо и њега самог као човека.

1 Изагопамши ], 1. 1. Вага (етрогит (ећсЊафе ће звепите дџе уећв еб дце зеплав ФШсете Псег.