Godišnjica Nikole Čupića

174

Јовановићу. Чини нам се да онај исти глас, који у Успоменама зове народ на оружје против угнетача, говори у Попа Тихомиру ове речи стаду своме:

„Храм божији радује се што вас ва недра своја, пригрлити може, вас, који сте га напустили! Слуга храма овога милином је обузет, што вам може овако скупљенима, казати истину, коју сте погазили, што вас може опоменути на разум, на савест вашу, коју сте вашим страстима, угушили. .. . Гле! Ваши виногради су неокопани, ваше њиве су неоплевљене — и ви кажете, да сте Срби, да сте мужеви! Ваше земље, ваше куће купују дошљаци, а ви се с поносом дичите: ми смо Срби! ми смо јунади ! Док ваша говеда жедна и малаксала траже макар и кап воде, ви донде по биртијама харчите тековину ваших дедова ! Док ваша деца гола и гологлава као сирочад по сокацима шврљају. донде се њихове мајке и сестрице у свилу облаче. Куће су вам јадне, тамне, опале и неокречене ; а на лицу ваших жена и сестара с прста је белила и руменила .. Још вас Бог милује, покварена браћо моја! Враћајте се с пута, који пропасти води...“

Спатија, Чобанче пи Сирота Банаћанка као да су недовршени романи. Колико им се може догледати идеја, ови недовршеци чине се тек почеци. Што је песник стао 2 Осим онога узрока, који горе "наведох, „као да ће још нешто бити узрок. Сирота Банаћанка као да је хтела да буде прави социјални роман из сувременог друштвеног живота нашег. Јунакињу романа, која, сама прича свој живот, нашао је песник у крајњој беди. То је красна девојачка душа, чедо честите сиротиње, коју сиромаштво, глад и сила отераше у бели свет, да, пропадне Физички и морално. Сила створи сиротињу и глад, а глад и сиротиња створише порок — као да је хтело бити основна мисао овој недовршеној приповеци. . Ево једне слике одатле |