Godišnjica Nikole Čupića

202

презиру сасвим песништво као силу бесплодну и бесворисну, која им често квари њихове саможиве рачуне. Кад се узме на ум, да сви ови људи живе једни поред других и једни с другима; да људи прве врсте имају и трезвених, а људи друге врсте и поетичних часова; да се у данашњем плахом веку већ до четрдесете године пређу обе прве скале, а врло често наступи и на трећу; кад се узму на ум људске страсти, сујета, самољубље ит. до — онда се може знати, како је тешко оценити данас: шта је песништво, по чему се познаје ко је песник, какав је ко песник и т. д. Јавно мњење добрих и честитих људи — плебисцит срдаца — често је поузданије од научно -естетичне · пресуде.

Ако је песничка способност једноставна, способност, једна клица душевна, која се у различним телесним конституцијама, у различним животвим и друштвеним приликама, у различним климама и расама и т. д. различито развија; ако та способност, као и друга способност, још у клици може бити већа или мања, угледнија, или ружнија тако, да спољашње прилике развијају само оно што се у клици налази; акосе основни облик и величина те способности може познати и кад се клица развије у врло неповољним приликама — кад се т.ј. потпуно не развије —и ако се може: погодити кака би била да, се развијала у друвчијим приликама —-ако је све то тако, као што ја мислим : онда је у-Ђуре Јакшића био песнички дар првога, реда.

Јакшићеве су драме слабе. Епска поезија му је прилична. Али лирика 72 . . Лирика му је силна каои Ње' рушева. Али нема мисли, веле неви, ни у њега, ни у Бранка. Каких мислир Нема мисли каких би можда ми желели; али Јакшић имаесвојих мисли. Његова знанствена и научна, ризница врло је сиромашна ; али оно мисли, што је имао,