Godišnjica Nikole Čupića

УСТА СРП ЊИЋЕВАОС ТИ

Т

По нешто о биографијама српским ХИ. века.

Старе писане књижевности Бугара, Срба и Руса чине управо једну књижевност, која се обично зове старословенска књижевност, за то, што је писана тако званим старословенским језиком у три књижевна диалекта његова или реценсије. Али не беше то једна књижевност само по језику, ма да је језик главно обележје заједнице књижевне, — и садржина им беше у главном једна. Црквене књиге, списи богословско-Философски, легендарни, апокрифни, историски преводи и компилације, списи белетристични и т. д. — то је најзнатнији и највећи део у старим књижевностима ових народа; а тај је део готово потпуно заједнички, — све се налази код свију. Та је заједница још чвршћа за то, што је готово немогућно сазнати шта су у њој привредили Срби, шта ли Руси, а шта Бугари. На самим списима врло се ретко записивало ко је и одакле је писац или преводник, те да би се знало у којој је реценсији (код кога народа) неко дело први пут постало и да ли је у тој реценсији први пут угледало света као препис или као самосталан рад. Још се ова радња махом очувала у позним преписима, а преписивачи

„

су обично утамањивали спомен ранијим преписивачима и