Godišnjica Nikole Čupića

90

Мислим да је тачнији рел, којим сам ја поређао ове биографије. И ако немамо записа кад је писана која од прве две биографије, опет се бар ред може погодити по другим знацима. Савина се биографија завршује причањем о преносу моштију Св. Симеона (1207 г., — Стефан иде даље и читавом последњом трећином своје биографије прича управо о својим делима и завршује причањем о размирици с краљем угарским Андријом и о састанку с њим у граду Равном. Савина биографија не прича ни о каким чудесима која чинише мошти Св. бимеуна — Стефанова то прича. На послетку има очитих знакова у Стефановој биографији, да му је позната била Савина биографија (на пр. у гл. ХИ! где прича, употребљујући неколико пута Савине речи, о смрти свога оца). Има још један доказ о већој старини Савина дела, који ћу мало после поменути. Сава је своју биографију писао јамачно одмах после преноса моштију (Св. Симеуна, а најдаље између 1207 и 1215; Стефанова је биографија писана између 1215 и 1220. Да је Стефан писао своју биографију после 1290 г. јамачно би и своје закраљење описао, приписавши — по тону којим је писао — и то у заслугу своме светоме оцу.

Стоји ли пак Стефанова биографија у погледу литерарном пред Савином. О овоме као да Јагић не сумња. А ја мислим, да је Савина биографија најбоља биографија у старој српској књижевности, једина која то име потпуно заслужује. Ко тражи податке за стару срп. историју, биће јамачно задовољнији Стефановом биографијом — у њој ће више наћи; али као књижевни производ Стефанова се биографија не може мерити са Савином. Сава вели, да о влади Стефана Немање и о држави његовој није писао све по реду што је чуо и видео, и да је о свему томе само у кратко испричао; Стефан вели, да хоће да прича