Godišnjica Nikole Čupića

89

једнако материјал за испитивање. И после овога пабирчења остаће, јамачно, још лоста што није опажено.

Овде ће се говорити само о биографијама српским ХШ. века. То су: Св: Саве живот Св. Симеуна; Стефана Првовенчаног живот Св. Симеуна; Доментијанов живот Св. Саве; Доментијанов живот Св. Симеуна; Теодосијев живот Св. Саве. Сва је прилика, да у ХШ. веку оваких биографија није више ни било.

За што Теодосијеву биографију стављам у ХШ. в. показаће се после. Иначе је ред, којим су ове биографије овде поређане, познати хронологиски ред — осим прве биографије. Ми не знамо данас поуздано, да ли је пре описао живот Стефана Немање најстарији његов син Стефан или најмлађи Сава. П. Ј. Шафарик, који је први издао обе биографије', ставио је најпре биографију СтеФанову, па онда Савину, неказајући за што је тако урадио. В. Јагић“ учинио је тако исто и, говорећи о биографији Стефановој, вели: »Овај је животопис не само најстарији него и по пуноћи садржаја и — према осталима –- јасном излагању, одличан споменик, нешто најдрагоценије што је дала старосрпска историска књижевна радња.« Тако Јагић даје Стефанову делу прво место у сваком погледу. Савину пак биографију, говорећи о њој на другом месту, он нити хвали нити куди и готово је вигле библиографиски описује. Јагића се држи што се тиче хронологиског реда и Пипинз, велећи: »Први у реду тих писаца (биографија) јавља се сам српски краљ СтеФ. Првовенчани«. А пи Ст. Новаковић“ као да се држи Јагића.

!. Рагаку дгеупћо ртзепиебу Јћозјохапцу

9., Агећпу Гиг зјау. РАооше В. П. 31.

3., Исторја славанекихђ литературљ. |. 1879. 151. 1, 7

, Примври књиж, и језика старослов. и срцскослов. 1877.

— стр. 165, 170.