Godišnjica Nikole Čupića

104

и путови и распутице пуне ит. д. Овога нема у Стефана. Напоменућу још познато, за српску усмену књижевност важно место (стр. 27 в. !—3 оздо) где Дом., причајући шта се радило у српској земљи кад је св. Сава у калуђере одбегао, вели: »н проун улоккун, скетмимњћ доухомњ илоутепи, пкснн срмнислнећше н сктолоште поглахоу оошњстенн вогомоудхдралдго опоше «.

Рекао сам за прву биографију, да је у њој Дом. показао своју богословску ученост и начитиност, али да јој је баш тиме век прекратио. То вреди и за његову другу биографију. По делу архиепископа Данила не може се видети. да ли се Доментијан читао још у првој половини ХГУ. в., али да је у другој половини ХЛУ. в. био готово већ заборављен, доказују најстарији српски летописи, који су црпели вести не из Доментијанових већ из позније Тодосијеве биографије“. То се доказује и тиме, што нам се Доментијанова дела очуваше у веома мало рукописа“, и ја ћу их — колико их знам — овде све побројати: 1. Рукопис царске дворске библиотеке у Бечу бр. 97, у ком су обе биографије и по ком их је Даничић издао 1865. г. По Даничићу овај је рукопис ХУЛТ. в.

#. Рукопис пећски, сада у цар. библ. у Петрограду. Донео га пок. ГиљФердонг из Пећи. У њему је само живот св. Саве. По Јагићу (Убагте У. 9. припада крају ХИ дИлИ поч ИВ.

3. Рукопис, који у Сехстасћје дет хтам. Глега!ит Ш. стр. 231. помиње П. Ј. ШаФарик и који је он добио

|. О овоме после више. За сада види М.тицу од 1868 г. стр. 8315. у расправи И. Руварца Краљице и царице српске.

2. Не знам за што је Ст. Новаковић у Примерима књиж. и језика стр. 179 рекао, да се дело Доментијаново «чешће налази у рукописима» — већ ако није мислио п на Теодосијеву биограију, урађену по Доментијану. —