Godišnjica Nikole Čupića

110

тирао«. Прво га је стао бранити Даничић, и то с литерарне стране, признајући иначе да »у прерађеном дјелу |т. ]. Теодосијеву) има мање историских ствари него у правом«. За тим се ишло даље; и Јагић, који је неколико пута узимао реч да брани Теодосија, рекао је на послетку (Акећу П. 35—437): да ово дело »т зећг мејеп Рапк(еп« ставља пред Доментијаново, и као да му је стао веровати више и као историском извору. Ово Јагићево мишљење примљено је од већине тако, да су наши историци после, кад им је за што требало, радије загледали у Теодосија, кло »поузданијега«! но у Доментијана. Кало да су се већ заборавиле речи И. Руварца, да се дело Теодосијево »за првотни извор не може узети«.

Да би се могло поуздано судити о делу Теодосијеву, треба га тачно испоредити с делом Доментијановим, од кога је и постало. Ја сам то учинио, те ћу овде показати: [ шта је у оба дела заједничко и шта је опет у томе друкчије у једнога но у другога, те да се види: чиме се ова два писца битно разликују и какав је литерарни правац и укус у једнога, а какав у другога; ПЦ која је Факта изоставио или испустио Теодосије, а која приновио, или: шта има један а нема други, и обрнуто; Ш. супротна казивања њихова о једним истим делима и коме је више веровати.

[. На први се поглед види, да је Теодосијево дело препричано дело Доментијаново. Једна иста прича, један исти ред. И опсег им је готово једнак. У штампаним издањима Доментијаново дело износи 227 стр. а Теодосијево 219. стр. Све легенде и чудеса (осим једног јединог Дом. стр. 223—9225) Доментијанове биографије налазе се и у Теодосијеву делу. И у појединим мотивима иу сит-

|, Љ. Ковачевић Годишњица Н. Чупића ШП. 359 2, Матица 1868г. стр. 211.