Godišnjica Nikole Čupića

115

покалуђерењу Савину у двору Немањину. На стр. 35. прича Теод. како је Немања добио писмо Савино па га не могао читати, »огићине Бо мобокњине слљњун 2харе оуто его поврмклалахоу« н Т.д. Такав је и на стр. 40, где описује састанак и прво виђење Саве и Немање у Св. Гори; такав на стр. 51., где Саву пита цар Алексије: је ли још жив свети старац отац твој; а Сава одговара: још је жив молитавник царства ти отац мој; а цар, дубоко уздахнувши: благо њему ит. д. На стр. 34—92 прича, како је из моштију св. Симеуна у Студеници први пут потекло миро. То је било о годишњици Симеуновој. У цркви био Стефан са свима благородницима. Призор је са свим романтично описан. Све живо плаче од некаког миља тако, да Сава не може службу да служи и на послетку мора да подвикне Стефану и свима који плачу, да ућуте ит. д. Тако је на стр. 127—128 за читав лист паратразовано кратко причање Доментијаново, како се Сава у Никеји, на понуду цареву, испрва није хтео примити за архиепископа. Тако је оно Теод. причање, у описивању другога пута Савина у Јерусалим, како султани вавилонски и египатски шаљу Сави све што му треба из свога двора, како га обдарују и т. д., како га патријарх александриски пита ко је и од кога је рода; како је Сава с њим ручао (ручкови су почешћи у Теодосија, баш као у Милована Видаковића) и т. д. Тако је и причање Теодосијево о преносу моштију св. Саве из Трнова стр. 203—207. Ту се, поред осталога, прича, како је Владислав краљ на послетку сам пошао у Трново, да моли за мошти Савине. Али је напред послао веснике, да јаве тасту му цару Асену о његову доласку. »Даде им и много злата, да даду патријарху и саветницима царевим, те да их, кад к цару дође, затече готове и вољне да потпомогну прозбу његову« (тако!) Романтични је елеменат у Теодосија и врло