Godišnjica Nikole Čupića

114

изоставио), различне апологије (на пр. другом путу Савину у Јерусалим, коју је Теод. сасвим изоставио) и богословске похвале св. бави, св. Симеуну и От. Првовенчаном. Такође је скратио Доментијанов опис првог (Д. 262—2:6, —7Т. 166—170 стр.) и другог путовања Савина у Јерусалим (Д. 296—328, —Т. 181—199). Ово је добра страна Теодосијева посла. Ради овога је можда и рекао Јагић: »Тћеоови" Влогтарће 186 писћеегтпег гећа еп, уегтећ етеп гејпегеп Сезећтаск и т. д.« Друга је добра страна његова — поред махом јаснијег и пријатнијег излагања — што на више места у бољи ред доводи Доментијаново причање, на пр. причање како је Сава подигао испосницу карејску, по коме би се — као што вели Јагић — могло мислити, да је то Сава учинио још за живота очева. Испосница је пак подигнута после (види запис године 1199 на њену уставцу Гласн. 56. 32—33 стр. типик хиландарски глава. ме, и живот св. Симеона од Саве) и то је Дом. знао; али тако се он често у причању занесе, те у напред прича оно, што је хронологиски тек после на реду, што је лепо опазио и И. Павловић |Житић 66. Али чим се Теодосије највише разликује од Доментијана, то је — његова поетичност, његово романтично излагање. За то се њему не допада ни Доментијапов стил, ни његово теологисање и т. д., али је задржао све његове легенде и чудеса. Како је Сава побегао у Св. Гору и како је после тамо преварио потеру, то је у Теод. више налик на роман него на животопис. Ево на пр. како се четници српски, кад су видели да већ више нема никаке наде, растају са Савом: »О Богом, о господине, с Богом! Распространи се сам без нас! Насити се, камене, немилостиви, хоће ли те примити Господ! Превари оца, па превари и нас — мислиш ли, да ти се не треба Бога бојати%« .... (стр. 20). — Ради овога нека се испореди и стр. 130—132 у Дом. са 26 —27 у Теод. где се прича, како је примљен глас 0