Godišnjica Nikole Čupića

147

тавостима налик је Доментијан на Теодосија само на два места, на стр. 182 и на стр. 219—280 — иначе је њега свуда надмашио Фантастични и романтични Теодосије.

Још ћу напоменути, како Теодосије, идући у причању свуда за Доментијаном, по некад покушава да 006јасни што је Дом. рекао а не објаснио, а што је он на веру примио. Тако на пр. на стр. 49—50 тумачи за што мисао о подизању српске лавре у св. Гори није дошла ни из главе Савине ни и из Симеунове, него им је дао неки други побожан човек. Међу тим ни Сава ни Ст. Првовенчани у својим биографијама не помињу тога туђинца, нити веле да је то туђа мисао била. Што је Доментијан то измислио, разлог је јамачно какав светогорскокалуђерски; и онда није чудо, што је за њим пошао и Теодосије, особито ако је био његов ученик'.

У Доментијана има више грчких аепреведених речи но у Теодосија. За пример испореди Д. стр 186—191. Теод. 68—75.

Ево у чему се нарочито разликују Доментијан и Теодосије као књижевници ХШ в. — По мишљењу моме ако с ове стране Теодосија не треба кудити онако како га је кудио Шафарик, још мање треба кудити истински побожног Доментијана.

Остале разлике између дела Теодосијева и Доментијанова имају више значаја историског по литерарног.

Њима сад прилазимо.

|, На ово је налик и оно што Д. (стр. 216.) вели, како је Сава, по неком «богоразумном савету“ у срцу свом, отишао у Никеју; па пошто је посвршивао послове манастирске, предложио цару, да да срп. земљи архиепископа. Теод. (стр. 126) износи још јаче као да је та мисао тад случајно Сави дошла. — Голубински има право, што у то не верује (Кратии очеркљ и т. Д. 451) и што држи да је та мисао била «одноо изђ самнхђ крфикихђ и завђтнихђ его мислен“ и т.д.