Godišnjica Nikole Čupića

120

8. Т. 97. како се поуком Савином Вукан »зазрео и стидео« својега преступа (као да је писцу било пред очима време Драгутиново) и како се правдао, да га је на непокорство навела властела ит. д.

9. Т. 101—114. има више о смрти Стрезовој но Д., али стварнога ни мало више него што има у Стефана, по коме је ова партија п рађена.

10. Т. 134. како је Сава враћајући се као архиепископ српски из Хиландара повео са собом »нхњже 2илше подобин епископи постакитн«.

11. Т. 138., како се Сава световао са Стефаном и с благородницима где и на које би стране требало епископе поставити.

12. Т. 152. како је краљ угарски хтео да зарати на Стефапа, завидећи му што се закраљио, »тко пртжде вњ о мнхв Ккрамо не Ббатни« и т. д. По што је Сава умприо краља угарског — што има иу Д. — благородници угарски испраћају га до Саве реке.

13. Т. 170—171. сећа се тек на повратку Савину с првог пута у Јерусалим, да »КЖонстлитиновњ град тогда фроугомћ пркемшимњћ« и прича о стању ондашњег грчког царства, чега нема у Дом. по што је до тога све говорио, да је цар грчки у Цариграду. Можда би се он и пре тога сетио, да га је Дом. где год подсетио; али га овај подсећа тек овде и буди из заноса речима:» и посвла (Сава) вћ Благоктњномом цајно Калотнок, тко Да

дадоџтгрвемоџ конн, да поденгпоуте стамћ егооткмора« и т. д. (Дом. 276).

14. Т, 179., како Сава, на молбу краља Владислава и његових благородника да не оставља архиепископства и т. д., обећава да ће ићи до синајске горе и опет им се вратити, само што ће се власти одрећи; на што они попусте. Ово ми се чини, да је просто романтичап накит.

Од бележака Доментијанових, које је Теодосије ис-

пустио, вреде нарочито — као белешке сувременикове,