Godišnjica Nikole Čupića

144

школска дисциплина, највише бунили и који су, као у некој завери, противу захтева школске дисциплине и прописа, пуштали слободе својим мислима и страстима. Бајрон је био добар друг у школи. У својим песмама он се покадшто сећа ђаковања и својих најмилијих другова из школе. Одмор школски проводио је код куће, понајвише у шетњама кроз поља и горе, у јахању, пливању и лову, а често је походио с' мајком и породицу Хавортову у оближњем сеоцу Анслеу.

Гђа Хавортова имала је ћерку, Марију. То је била лепа, плавокоса, нежна девојка, у чијем је друштву Бајрон, најпре, тражио, да заборави на своје домаће неприлике, а наскоро, налазио највећу срећу. Моменти које је проводио са Мис Хавортовом били су моменти среће, какву само младићска и невина љубав створити може. На те часове никад Бајрон, ни после многих бура и промена у животу, није заборавио.

»Као тихи месец« пева он у доцнијим годинама, »на окомку хоризонта, девојка је била на крају девовања. Момче је било нешто млађе, али му је срце претрчало године; за његово око било је само једно мило лице на земљи, и оно је тада бацало своје зраке на њега. Он је дисао њеним дисањем, живео њеним животом. Она је била његов глас, он јој није говорио, ну је дрктао на њене речи; она је била његов вид, јер су његове очи ишле за њеним, јер је гледао па њене очи. Он није живео; она је била његов живот. Она је била море, у које су његове мисли утицале; њен глас, њен додир, покретао је крв у његовим жилама, да се узмути и тече ит. д.л

Нека буде узгред речено: гђица Хавортова изневерила је Бајрона баш онда, кад је он био најнежнији, и удала се за једног обичног, али богатијег младића из села.

|, Тће дгеат П.