Godišnjica Nikole Čupića

пала. Госпођа Бајронова била је сад у страшним, хистеричним грчевима а њен син стајао је у једном углу блед и упоран. «

Такве и сличне сцене повторавале су се врло често у кући Бајрона и његове мајке. Као дете Бајрон је био тврдоглав али увек истинит. Таква природа, остављена нези само мајке каква је његова била, није се могла дотерати те да он буде какав миран, задовољан, услужан карактер. Напротив, особине, које су се у детету познавале, могле су се само јаче развити и утврдити у нарави и карактеру човека, а поред њих угњездити се и каква нова црта и наклоност.

Које чести неспоразуми и сукоби с' мајком који су га слали да размишља о себи и о свом положају; које сиромаштво, удружено с' великом титулом; које опет његова хромост, јер је Бајрон, од рођења био шантав, оставили су, још из детињства, у нарави његовој неку тугу, меланхолију. У школи Бајрон није добро учио; колико је читло, читао је најрадије путописе, нарочито описе Турске и источних земаља.

Кад је имао десет година, умро му је ујак, и том смрћу постао је он лорд и господар знаменитих али тада јако опалих дворова, Нјустедебија. То је било 1798 год. а неколико месеца после тог породичног догађаја, преселили су се Бајрон и његова мајка на своје ново имање. До тог времева живели су код њихових рођака у Абердину, у Шкотској.

1801 год. Бајрон је пошао у гимназију, у варошици Хароу. У тој школи, као махом у тадањим европским школама, учили су се највише класички језици. Као Шелеј, Шилер, и многи други, познати, талентовани људи, Бајрон је био међу оним ученицима, које су педантство и сурова

Годишњица“ УП 10