Godišnjica Nikole Čupića

146

мора«. И ако у тој збирци има песама, које износе по коју црту како ће се она, доцније развити силније у нарави Бајроновој, опет цела збирка, укупно, мало је умакла обичним, ђачким покушајима и упражњенима.

Критика је, у тој збирци, могла лако наћи слабих страна и материјала за сатиру, и доиста је 1808 год. изашла у »Единбуршском журналу« једна врло строга критика, у којој се са неке горде висине, говори с'подсмехом »о ђачким покушајима« и о »малолетноме« писцу, јер се Бајрон тако подписао на збирци својих песама; и најпосле, препоручује се младом лорду, да напусти поље за које нема способности. Критика сета коснула дубоко гордости и сујете Бајронове; он је оеснио за осветом, ито за осветом, каква се при таквим литералним увредама најооље свети.

Неколико месеца посветио је Бајрон писању свог знаменитог сатиричког одговора, »Енглески песници и шкотски критичари,«“ Тврдоглавство, гордост, увређена сујета стопили су се, у овој сатири, у лавовску рику. Млади песник млатио је, без милости, цео логор песника и критичара који су се прикупљали око единоуршког ревија или које је тај журнал штитио. Сви целебритети песнички, Саутеј, Вордсфорт, Колериџ, Мур, Скот, добили су свој део; ни један није остављен на миру; сваком је оно, што је у њега најслабије, оголићено и исмејано. У страсном раздражењу он је, са свим неправедно, напао и на неке од већих песника с' којима се доцније опријатељио, као што су на пр. Мур, Валтер Скот.

1809 год. постао је Бајрон пунољетан, и преселио је се у Лондон, да заузме своје место у парламенту које му је, по титули наслеђеној, припадало. Обичај је у Енгле-

|, а пећзћ Вагав5 апа 5есојећ Кеулеуег5.» о