Godišnjica Nikole Čupića

о

Да кажем две три речи за постање прве мисли о тој изложби.

Године 1863 уређено би уз Московски Университет: » Обшчество љубителеј јестествознанија« (Друштво пријатеља природних наука).

Из тога Друштва, 9 Декембра 1864, изиђе овакав предлог :

»Да се у Москви, у згради за војна вежбања, приреди једна антрополошка изложба, која бп имала управо два дела: део антрополошки и део етнографски«.

Кад је одбор, који је био узео на се бригу да мисао о тој изложби претвори у дело, био прилично успео, јави му се, 24 Новембра 1865, професор Московског Университета, 2. Н. А. Попов, с предлогом, да се на тој изложби састави један нарочити Словенски Одељак, и да се позову словенска друштва, и поједини научници, да узму учешће у том послу.

На тај начин, и Српско Учено Друштво у Београду позвано би на учешће, још у течају године 1866; али оно не одлучи ништа докле, 22 Јануара 1867, Московски одбор за изложбу не понови својега позива.

На овако поновљени позив, Друштво се пожури те састави нарочити одбор који ће промислити пи предложити: шта да учинимо ми Срби, са своје стране, за изложбу у Москви.

Овај, Друштвом одабрани одбор, имајући програм изложбе, из Москве послани, одлучи: да сеу Србији набави неколико потпуних костима мушких и женских, и то из оних наших крајева где се држи да је народно ношиво најлепше: да се сниме неколики карактернији ти– пови, и да се добави што већи број фотографских слика, па то све да се пошље у Москву.

За тај посао Друштво одреди мене и г. Стеву Тодоровића, да пропутујемо по оним крајевима Србије, где