Godišnjica Nikole Čupića

“АЛИ

Од Кнеза одох г. Илији Гарашанину, министру спољних послова.

— Море, ко ће сад с вама% рече Гарашанин, шалећи се: — ви идете на велике гозбе и светковине !

— Већ с гозбама ће бити ласно; али, ако дође да се што каже, научите ви нас, шта ћемо говорити! упитах ја.

— Да идеш Кнезу Горчакову, ја бих те умео научити: шта да му рече али томе Палацкоме, Ригеру, Каткову, Аксакову, Дашкову, не знам шта да кажеш 2 Ти ћеш то знати боље !

— Дајте ви нама савета, да нам се нађе; а ако не затреба, можемо га вратити непотрошена !

Гарашанин се осмехну, малко поћута, па онда рече:

— Осем шале, можете Русима, где би било потребе и згоде, казати ово: Кнежева влада има пријатељско расположење према Бугарима, и помагаће им, колико год узможе, да се избаве; Црна Гора је наша; она често не слуша; али и ако не слуша, ми имамо стрпљења да је трпимо до краја; Хрватској прети опасност. Руси знају од кока. Она нам се је обраћала за савет; и ми смо јој рекли: да се држи својих права; па и саму силу да дочека, држећи се тако. Видећемо како ће бити даље.

»У опште, ми вребамо згодан тренутак, и повољне изгледе на успех, па ћемо да се тучемо, макар изгубили и ово што имамо! . .. Ето то ти је !

Иза тога се опростих и с њиме, и одох спремати се на пут !