Godišnjica Nikole Čupića

350

Волио бих изгубити главу Ја невјере учинити нећу. Девојка му одговара: Вјеру онда ваља одржати, Кад је задаш правоме јунаку, Не Алији, варалици старом, Који те је мом бабу продао.

И исприча му све. И закуне га, да никако не спава две ноћи док су на путу.—

А трећу ћу теби ноћцу доћи, Добре ћемо коње појахати, Бјежаћемо твоме завичају. Што је рекла, то је и учинила. И Брђаник је с трећега конака побегао с девојком. Песма се завршује: Када свану и сунце ограну, Ударише ситни таламоаси, Те сватови на ноге усташе Ал' им нема два најбоља друга: Нема Вуке и нема ђевојке.—

Код ове песме није Жуњић прибележио од куд је певач зна: да ли је он њу од другога чуо, или по којој причи, или самостално, сам саставио.

Има још један добар певач — вели Жуњић — родом Херцеговац, у Ужицу. И у његовим су рукама гусле веселе. Он пева радо и готово једино песме из црногорских и херцеговачких ратова.

— Ова два певача не певају ни једну од песама из нашег последњег ратовања с Турцима.

Љу. Стојановић вели; да се сада у окр. ужичком највише певају песме о хајдуцима и робљењу по Удбини и равним Котарима; али има и певача, који састављају,