Godišnjica Nikole Čupića

351

пи певају песме и о најновијим догађајима. Али »пјевачи, који би требало да рашире те нове пјесме, данас су чак и у овом округу ређи. Најбољи међу њима досељеници су или из Херцеговине или из Црне Горе; а они пјевају пјесме о црногорским бојевима или ускочке (као у Ш. књизи Вуковој), којих има доста непокупљених, аи врло лијепих“. Добри су певачи—вели—врло ретки, а садашњи певачи махом кваре песме, а особито старе песме, које се још по нешто чују. Тако прича садржину једне старе песме, која се сад тамо пева и за коју му је певач казао, да је чуо од неког Колашинца пре 20 година, овако:

— Некаком краљу пиротском заробили Турци двоје близнади, Јању и Николу, од 7 година, и одвели султану. До њихове 16. године била је Јања код царице, а Никола у коњушници код коња. Тада је цар шћео да их потурчи и Јању да узме за сина, а Николу да да у сејмене и пошље преко мора дванајест конака, те да их тако раздвоји, да му не би што нашкодили. Јања је то чула и разумјела, јер је знала дванајест језика; па каже брату и договоре се да бјеже. У вече она тури у вино офијуна, те опоји цара и царицу; а Никола опреми царева гаврана и везирова дорина. Кад је Јања стала облачити царско одијело, засјали се ордени м звијезде на прсима, те се засвијетлила сва коњушница. Никола привиче, да метне мараму на прса и заклони их. Док су изашли из авлије, умотали су копите коњске крпама. Кад су били на капијама, којих има петнајест, повиче Јања са царева гаврана турски и арапски, и паша одмах отвори капију мислећи да је то цар: а триста војника узму пушке пред прси“

— Кад су дошли у Пирот, била је код краља моба али сва у црно обучена, а у авлији постављена трпеза. која се никкко није дизала од како су они били заробљени. Краљице ослањајући се на штаке, пита их са чардака, ла нису од Цариграда и да не знају за њену ђецу. Никола

Годишњица УЛ 28