Godišnjica Nikole Čupića

952

запјева: вила гњ'јездо тица ластавица и извела два тића; дошао соко и однио их у СОтамбол, а они се сад вратили. Краљица се није осјетила, но краљ који је болестан лежао у седмој одаји, скочи и привиче краљици зар не познаје ђецу. Краљица потрчи без штака, али се скотрља низ три ста басамака, ђа на главу, ђа на— —, али Јања одскочи од коња и дочека је на руке, те не даде да се родитељ тштети.

Ову је песму чуо Љ. Отојановић од варошког певача и вели: „Овако што, разумије се, не би се могло чути од Каког Херцеговца или Црногорца, па ни од нашег сељака«,

Песме о првом устанку српском као да се сласо чују у окр. ужичком. Бар о њима ништа не помињу ни Жуњић ни Стојановић. Али ми Ј. Ст. Марковић учитељ овдашњи каже да је 1871 г. чуо тамо једну таку песму, у селу Високој среза ариљског од неког старца Бојовића, коме је тада било прошло 90 година и који је од старости био ослепео, а казивао му је да је војевао у првом устанку Ј. Ст. Марковић упамтио је само овај почетак те песме, по коме се чини, да би то била нова, непозната песма

о првом устанку:

Вино пију до три побратима, Вино пију у богатој Мачви. Једно јесте Чупићу Стојане,

А друго је Лазаревић Луко, Треће јесте Милош од Поцерја. А кад су се накитили вина, Те им винце удари у лице, Онда рече Чупићу Стојане: „Благо вама, моја браћо драга, Кад вам нису куће на граници ! Што је моја кућа на граници, На Љешници на великој муци, Па ми в'ома досађују Турци, «