Godišnjica Nikole Čupića

358

Закопаше у земљу топове,

У том свану, и дан се помоли. Онда Осман гласом кликоваше, Те с' капије листом отворише. Којишан му тужан шанац бјеше, На њему је тридесет капија. Све с' капије листом отворише, Из шанца се Турци искрцаше, Широког се поља приватише, Ал' је Осман издао наредбу,

За колима по чета турака

По разлогу џи по командама.

А кад Осман пољем премрежио Као мрави по зеленој трави, Таки абер у Русе стигнуо.

А кад Руси абер придобише,

Да се Осман шанца опростио, Кад то чуо силни царевићу,

Он дозива својега амиџу:

»О мој стрико, велики Никола, »О мој стрико, мој велики кнеже, „Ево сада јада изненада,

»Ње се Осман шанца опростио, „Ево силом на нас попго овде; »Сад шта ћемо и како ли ћемог“ А да видиш силна царевића. Ома ланца дужом отегнуо,

Уз Бугарску пољем и пучином, Шест ланаца један за другијем. Мртвој стражи издао наредбу. »Да се који не би иреварио, »На Турчина пушке опазио, »Док их близу себе не пуштите. »На два Фата кад се састанете,