Godišnjica Nikole Čupića

376

у својој »Црногорци« штампао из њега приступ, који му је послао у препису Стеван Андр. Перовић, сестрић владичин. Ево тога приступа:

»» Слава тебје показавшему нам свјет«

Хвала ти Господи; јер си ме на бријегу једнога твога свијета удостојио извести и зраком једнога твога дивнога сунца благоволио напојити. Хвала ти Господи ! јер си ме на земљи на милионима и душом украсио. Колико ме од мога ђетинства твоје непостижимо величество топило у гимне — у гимне божествене радости, удивленије и (2) величество твоје; толико сам сујетну судбиау људску са ужасом разматрао и оплакивао. — Твоје је слово све из ништа сатворило, твоме је закону све покорно. — Човек је смртан и мора умријети.— Ја за (са 2) надеждом ступам твоме Светилишту божественоме, којега сам свијетлу сијенку назрео јоште с бријега, којису моји смртни кораци мјерили. — Ја на твој позив смирено идем, или под твојим лоном да вјечни сан боравим, или у хорове бесмртне, да те вјечно славим — — — — ««

Овде ћу сад изнети списак дела владичиних, који је у Годишњици 1 непотпуни у нечему погрешан. Најтеже ми је било прикупити поједине по разним часописима растурене песме. Можда ће и сад бити која песма превиђена и изостављена; али ће се, свакојако, овај списак много лакше попунити но пређашњи. Тако:

1[., Пустинак цетински — списао у Црноџ гори на Цетино 1833 године. Цетинћ. Печатано у штампари црногорскон 1834. 89 43 стр. — Прво штампано дело Његушево и прво дело прве штампарије цетињске овога века. ( њему има врло одушевљен реферат у Летопису Матице српске од 1834 г. Забележио га јеи Шафарик у својој »(тевећлеће дег виа зјамаећеп Гега ит« П. 380 не рекавши о њему ништа више до: »Мејз| Јумзеће Сефсћ(ее«. — Ово

по 4" +: О