Godišnjica Nikole Čupića

ко, који ће и о овоме моћи што више разабрати. — — Последње путовање владичино ради лечења у Италију пропраћено је пажљиво и врло симпатично у »Српским Новинама од 1851 год,« Владика се кренуо у Италију крајем 1850 г. преко Млетака, прошао је кроз Милано, у Ђенови је био врло лепо дочекан—био је и у позоришту тамошњем—и крајем Децембра те године стигао у Рим. Био је и код папе. С њим су изашла пред папу и три Црногорца — под оружјем, по одобрењу папину. 5. Јануара 1851 дошао је у Напољ, где га је краљ врло лепо дочекао. 18 Априла кренуо се из Напоља у Црну Гору. У Јунију је био у Бечу и ту је тешко занемогао. На тај глас послао је сенат црногорски у Беч Д. Милаковића и Видака Бошковића. У Јулију је био већ на Цетињу. Тада пишу новине да му је мало боље, али »нерадо слуша што му лекари препишу«, већ слуша неког самоука, који је на Цетиње дошао. Умро је 19 Октобра 1851! око 9 сати пре подне. Лекар, који је из Котора био пошао, био је на по пута, кад је владика умро. О овоме види» Књиге Љуб. П. Ненадовића» ТУ. — Између осталога владика је на самрти препоручио Црногорцима, да буду у пријатељству с Аустријом и сенат је по смрти његовој објавио, да ће најстроже казнити оне, који наруше мир са суседном земљом. На самрти владика је казао главарима, да има тестаменат у три екземплара: код руског посланика у Дубровнику, код руског посланика у Бечу и код руског министарства у Петрограду. Кад је умро, одмах су послали по тестаменат у Дубровник и секретар Милаковић га је скупљеном народу прочитао. Тестементом се оставља Данило за наследника владарског достојанства, наређује се да до његова доласка (Данило је био на наукама) врши врховну власт сенат, коме се поставља за привременог председника Перо Томов (брат владичин), наређује се о имању и т, д. Овај тестаменат колико знам није досле нигде штампан. Само је М Д. Рашић