Godišnjica Nikole Čupića

21

љашњост, ваљда с те велике величине, не представља никаку укупност, никаку особиту лепоту. Царска породица је била прешла у Царско Село, у летњиковац. Нама су показивали све што су држали да нас може интересовати: оружје, украсе, бурмутице, и друге драгоцености разних руских царева и царица; показаше нам круну царску, и онај крупни брилијанат који је, очима мерећи га, као голубије јаје.

Невом је тада ишао лед у сантама, а у »Вимњем Дворцу«, по собама и у ходницима, цветало је јужно цвеће, тако да би се човек могао заборавити где је, кад на поље не би погледао.

У Ермитажу је галерија слика; ту застасмо неколико уметника, који снимају разне слике.

У једној соби беху наслагани они сребрни послужавници, на којима је, у разним варошима, у разним приликама, подношен цару хлеб и со.

То је огромно богаство драгоценог метала !

Не могу ни да се сетим, а то ли да избројим, све што смо видели у тим дворовима. Али једне омашке баш ми је жао. Пред вратима од једне собе Царице Катарине П, у црном дрвеном оквиру, виси хартија на којој пише:

»Правила дли входацихђ«.

У соби тој, рекоше ми, Царица је Катарина, после брига о држави и политици, примала неколике одабране људе на пријатељске разговоре. За владање тим својим гостима, Царица је написала неколика правила, и обесила их ту пред вратима. Та су правила врло интересна, и ја их хтедох одмах преписати, али ми неки Руси рекоше, да се не мучим, и да око тога не дангубим, пошто су та правила штампана. Али ево до сада ја их нигде не

нађох.