Godišnjica Nikole Čupića

30

двојицу, посадише у каруце атлазом постављене, па нас тако повезоше у двор.

Тај дан бејаше недеља. У цркви се спремала служба, после које Цар ће нас примити. Ми одосмо у цркву, која је спојепа с дворцем. Црква није велика, али је необично лепа, светла, и мила упутрашњошћу својом. Поп и ђакон обучени; двери отворене: чека се да се горе, на кору, јави Цар, па да се почне служба. Од богомољаца нико не стоји на средини цркве, него или за певницама, или доле под кором. Један од наших другова, П. М. У. М, оде до половине цркве, устави се онде, и стаде се окретати и разгледати. Један црквењак, у стихару, приђе му, и замоли га: или да се потруди у олтар. или за певнице, или доле међу нас. Он оде у олтар.

Чим се горе на кору указа Цар, са својом породицом, ђакон изађе, и викну:

— Благослови владико !

И отпоче се служба својим редом.

Певци поју лепо; али што отпеваше: Ангел вопијаше благодатњеј, то не ћу заборавити док сам жив. Тај пирмос у тој цркви, и Христос васкрсе у цркви Грофа Шеремећева, најдража су ми духовна уживања от кад знам за себе.

Пред свршетак литурђије, уђе међу нас Кнез Ливен, дворски церамонијар, и, лагано, прошапта кроз наше редове :

— Који ће се лично представљати Цару, нека изволе за мном !

Изађосмо лагано из цркве; испесмо се на горњи

бој. Кроз многе сале прошавши, устависмо се у једној до опне Ћирибарне“.

|. Руси веле „антарна“. За ту салу послао је ћирибарну оплату Фридрих Велики Катарини П-ој За то је сада у њој његов спо-

меник.