Godišnjica Nikole Čupića

— Баш ги хвала, што ме турише при вас !

— Срећа и наша и ваша што вас не одвоје од нас, отшаптах му ја.

После нас Срђа из Србије, Кнез Ливен намести Чехе, па онда Орбе из Аустроугарске.

Кад нам свима каза где је чије место, онда замоли да станемо у полукруг, онакав какав је млад месец, коме би оба краја била близу двојих врата а средина би му отишла у дубину сале.

Уредивши госте тако по групама, Кнез Ливен се врати к нама Орбима, и стаде прозивати свакога попменце, и одређивати где ће ко стати. Прво прозва г. Петронијевића, и замоли га да стане на прво место. Ми узесмо доказивати за је г. Шафарик старији годинама, и да је њему приличније стојати на првом месту.

— Нелђза, господа! вели он: — у Государа иманнон списокљ:; его перемћниватђ 1 не смђо !

Ми лепо бесмо удесили: да Шафарик беседом поздрави Цара, а церемонијар нам помете сав рачун !

Кад је све госте уредио, и заказао где ће ко стајати, онда су нека господа, која беху у тој сали, прилазила к нама, и разговарала се по нешто.

На један мах Кнез Ливен, идући на прстима, малко вишим гласом рече:

— Царђ идетљ !

Сва она господа у сали, осем нас гостију, прскоше куд који. Ми остасмо, прокашљујући се, и очекујући да видимо човека који влада над 90 милиона људи, и у кога држави никад не залази сунце !

Цар дође с Царицом. Он иђаше лагано. За њима двома иђаху петоро њихове деце, па онда сав двор. Пред Царем, малко у страну, иђаше натрашке Кнез Ливег.

Дошавши пред нас, Цар се устави од прилике према Петронијевићу. Кнез Ливен, већ вичан своме послу. рече: