Godišnjica Nikole Čupića

93

— Господинђ Петронђевичљђ !

Цар малко приклони главу, а Петронијевић му се дубоко поклони :

= Ви не вђ первоц разђ вљ Петерсбургћа упита Цар

— Не, Ваше Величанство; био сам још једном.

— Помнро, помно ! рече Цар, п спреми се да приступи к Шафарику.

— Господинђ Шафарик ! вели Кнез Ливен.

— Веи родственикђ Зтого знаменитаго Шафарик: » Гађ ви воспитивалисђ 2

Шафарик исприча где је шта учио, под упрагом свога ђадка (ово он мишљаше да је чисто руски), докле није постао професор у Београду.

Цар се наже даље, а Кнез Ливен викну:

–- Господинђ Милешевичђ !

— Милешевичђ, или Милошевичђ»% упита Цар. Ја се сетих да је моје презиме записано Француски; па је отуда та погрешка, за то рекох сам:

— Миличевичђ, Ваше Императорское Величество!

— А вм гдађ училисђ по руски; упита он, осмехнувши се.

— Вљ БЂлаградћ, Ваше Величество !

— Впрочемђ, мн хорошо понимаемђ другљ друга, заврши он, и пређе к г. Ст. Тодоровићу, кога пита гле се учио 2 Је ли био у Риму И још нешто.

Од Стеве оде право к старцу Палацком, па онда к Ригеру, пи редом ка сваком од знаменитијих људи.

За Царем је ишла Царица. Жена врло сува, плава, блага. Навлачећи рукавицу на леву руку, она се устави преда мном, и упита:

— Не испугала ли васђ наша зима 7

— Нискољко, Ваше Величество, одговорих ја.

— Теперешни весна пи у насљ оченђб позна.

Годишњица УП