Godišnjica Nikole Čupića

50

Александар Њемачмнов

Године 1858 путовао је по Србији, и познао се са мном, неки млади Рус, г. Александар А. Њемчинов. Он је припадао партији »хуманофилској«, и на »словенофиле« викао је, како обично може викати партиски противник. Мени је јако замерао што пишем »Руској Беседи«, а не пишем »Руском Веснику«, који је био орган хуманоФилске странке.

У Москви находећи се, сазнах да је тај господин секретар грађанском губернатору московском, и-одем да га походим. Нађем га у великој радости, јер ми каза да је цуру испроспо, и скоро се спремаше под зелене венце. Мени се је обрадовао неисказано. Али се ја ни мало не обрадовах њему. Његово здравље бејаше тако танко, и на његову лицу, и на свему њему, беху страшни знаци сухе 60лести, која га на животу сажиже! Желео сам толико видети га, а кад га видех, бејаше ми га толико жао, да готово вољах, да га ни видео нисам !

Од Њемчинова сам се вратио равно у 12 сахата ноћи. У то доба вечерња се румен спајаше с јутрењом зором, и већ се спремаше свануће: тако су у Москви кратке и видне ноћи у ово доба године !

Двор у Кремљу

20 Маја разгледасмо у Кремљу царски двор; прођосмо кроза све собе царске, почињући од позлаћених и покоја Ивана Грознога до високих и светлих сала које је градио Цар Никола за кавалере ордена: Ђорђевског и Владимирског. Ту видех ковчеге у којима се држе документи о дарованим орденима, а на мраморним стубовима, златним словима ужлебљују се имена онима који те ордене заслуже.