Godišnjica Nikole Čupića

67

Дођоше други, хвала им, и прекидоше тај наш разговор. Доцније, у време првог рата, 1876, овај господин Кнез долазио је у Србију. Са мном се није виђао, али је написао некаку књигу, коју је назвао »Правда о Серб «, у којој је увећао суму клевете која је, незаслужно, бацана па ову млогопатну, а опет милу земљицу !

Тројичка је Лавра у равни; пема оне лепоте положаја, коју имају наши манастири: Раваница, Манасија, Рача, или Каленић.

Увече се вратисмо у Москву. Тада се видех с Григоровићем, професором Одескога Университета, који је пре више година путовао по Србији, и по земљама Балканским, и који је приосрао силество старих рукописа, које ни ти разрађује сам, нити их другом коме поверава.

завод за находе. — Палата Романовића. Црногорци. — Ручак у Трговачком Елуубу. — Атентат. — Карамамн,. зинџљифов. 25 Маја, пре по дне, разгледамо велики Завод за находе и за сирочад. То је колосална зграда, или, боље рећи, неколико зграда у којима, по казивању, борави преко 10 хиљада деце. Баш те ноћи, показа нам управитељ, донесено је и предано заводу 21 дете !

Сва деца не беху ту, него тек око 600 њих; друга су била прешла »на даче« (у летњиковце), а и ова ће се преселити, да се зграде ишчисте и оправе.

Ових 600 одојчади беху на рукама својих дојиља, које су све обучене као сељанке, а на главама имају и кокошнике, налик на коњге наших Шумадинака.